Uloga ptica u prirodi jeste redukcija broja insekata i glodara, koji u prvom redu štete poljoprivrednim usevima, pa su tako ptice grabljivice prirodna zaštita od ovih štetočina. Orao mišar hrani se poljskim miševima, voluharicama i pacovima, a orao belorepan, koji se smatra najvećim orlom Evrope, hrani se čak i zečevima i lisicama.
Rastom intenzivne poljoprivredne proizvodnje u Evropi, populacija ptica koje se hrane insektima i glodarima štetnih za useve, smanjila se u Francuskoj za trećinu, a u Engleskoj za više od polovine u poslednjih 20 godina. Zbog sve veće upotrebe pesticida, koji se koriste na monokulturama, najviše na pšenici i kukuruzu, njihov broj je u stalnom opadanju.
U Srbiji, na osnovu izveštaja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, postoji 169 registrovanih slučajeva trovanja ptica od 2000. godine do sada, kada je stradalo preko 730 jedinki 34 vrste ptica. Najviše su ugrožene ptice grabljivice.
"U Srbiji se moze naći preko 30 vrsta ptica grabljivica. Od onih koje se gnezde kod nas, najviše stradalih jedinki od trovanja zabeležili smo za vrste orao belorepan i orao mišar. Te ptice se truju direktno preko zatrovanih mamaca ili posredno preko drugih otrovanih životinja kojima se hrane. Stradanje može biti i nenamerna posledica, kada poljoprivrednici nepravilno koriste pesticide ili rezultat podmuklog čina postavljanja otrovnih mamaca, koji su najčešće namenjeni predatorima, kao što su šakali ili psi lutalice", kažu iz Društva.
Uloga ptica u prirodi jeste redukcija broja insekata i glodara, koji u prvom redu štete poljoprivrednim usevima, pa su tako ptice grabljivice prirodna zaštita od ovih štetočina. Orao mišar hrani se poljskim miševima, voluharicama i pacovima, a orao belorepan, koji se smatra najvećim orlom Evrope, hrani se čak i zečevima i lisicama.
Mnoga hemijska sredstva u poljoprivredi koriste se za borbu protiv insekata ili sitnih glodara poput kreozana ili furadana sa takozvanim karbofuranom - aktivnom toksičnom materijom. Upotreba upravo furadana, ranije korišćenog kao nervni bojni otrov, zabranjena je 2014. godine u Srbiji, međutim Članovi društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije početkom maja na vašaru u Senti pronašli su švercera koji već godinama prodaje ovo zabranjeno sredstvo.
"Ovaj otrov izuzetno je toksičan, po životinje i po ljude, pa savetujemo da svako ko ima problem sa glodarima u svojim baštama ili na njivama, proba da postavi par takozvanih T postolja kao ponudu grabljivicama, koje mogu na takva postolja da slete i odatle vrebaju svoj plen. Naravno treba i održavati stabla i prirodnu vegetaciju uz rubove parcela".
Iako je hvatanje i ubijanje divljih životinja regulisano Zakonom o zaštiti prirode, a Zakonom o divljači i lovstvu, kažnjivo trovanje ptica sredstvima za zaštitu bilja i drugim, leševi ptica grabljivica i dalje se nalaze na oranicama, i to najviše u Vovjodini.
"Sistem kažnjavanja dela koja dovode do stradanja ptica je i dalje slabo efikasan, uglavnom zbog neuređenosti državnog aparata, koji treba da se bavi ovim pitanjima, od policije i nadležnih inspekcija, pa do suda. Uglavnom je i slaba edukovanost službenika na ovu temu, koja nikome do skoro nije bila na radaru, pa često nailazimo i na situacije da se ne zna šta je čija nadležnost, šta je krivično delo a šta ne, šta je zabranjeno, kako skupiti dokaze i slično", navode iz Društva za zaštitu ptica.
Zbog opšte koristi i održavanja ekosistema, iz Društva apeluju na svest građana, a najviše na poljoprivrednike, da zaštite ptice grabljivice, jer one štite njihove useve i održavaju životnu sredinu čistom.
"Važno je da građani znaju da treba prijaviti slučaje stradanja životinja i druge vidove uništavanja prirode, to je vaša građanska dužnost i odgovornost prema sebi i svojoj životnoj sredini".
Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Tagovi
Autorka
vokivasic Vasić
pre 5 godina
Vrlo važna tema. Ipak, već prva rečenica me sprečava da podelim objavu kao sredstvo za podizanje ekološke svesti u javnosti, bar u onom njenom delu za koji se očekuje da je uspešno prošao osnovnu školu. "Uloga ptica u prirodi jeste redukcija broja insekata i glodara, koji u prvom redu štete poljoprivrednim usevima,.." kaže se na početku članka, pa iz tog razloga ne treba ptice trovati i ubijati na ostale raznovrsne načine. Da nije te korisne "uloge", trovanje bi valjda bilo u redu? Nadam se ipak, da ima sve više onih koji znaju da ptice nemaju samo tu jednu "ulogu", a i da se svet ne deli na štetoćine i koristočine... Sve sam se nadao da je vreme kineskog istrebljivanja štetočina vrabaca – prošlo. Pokušaću da e-mailom pošaljem jedan članak o važnosti ptica, nedavno objavljen u zborniku "Ekonomski i ekološki značaj faune Srbije" (SANU 2018).