• Značaj šuma
  • 06.03.2019. 14:00

Uoči Svetskog dana šuma posađeno 300 sadnica poljskog jasena

Pored neospornog značaja šuma u očuvanju klimatske ravnoteže, ali i samog opstanka planete, evidentno je da šume nestaju velikom brzinom. U JP "Vojvodinašume" radovi na pošumljavanju već se odvijaju ubrzanim tempom.

Foto: Bigstockphoto/Guas
  • 112
  • 47
  • 0

Šuma kao prirodni resurs, predstavlja značajan faktor stabilnosti klimatskih elemenata i na taj način vrši značajan uticaj na stabilnost svih ekosistema. Pored ublažavanja klimatskih promena koje ozbiljno prete da ugroze čovečanstvo, šume imaju ogroman značaj u stvaranju kiseonika, prečišćavanju vazduha od prašine i drugih čestica koje dospevaju u atmosferu. One takođe regulišu količinu i raspored padavina, utiču na kvalitet vode na Zemlji, sprečavaju poplave, erozije i klizišta, poboljšavaju hranljivost zemljišta i povećavaju njenu plodnost. Šume su čuvari biodiverziteta i od njihovog opstanka zavise brojne vrste biljaka, životinja, ali i gljiva.

Pored neospornog značaja šuma u očuvanju klimatske ravnoteže, ali i samog opstanka planete, evidentno je da šume nestaju velikom brzinom. Sve više maha uzima seča šuma radi povećane potrebe za životnim prostorom, putevima, njivama, ali i za neke druge namene.

Površine pod šumama u svetu značajno se smanjuju svake godine, ali gubici su i dalje prisutni usled klimatskih promena i pored globalnih napora da se smanje štetni efekti ispuštanja gasova u atmosferu sa efektom staklene bašte.

Seča šumskih stabala sve više uzima maha (Pixabay/Picography.co)

Značaj svetskog dana šuma

Kako navodi Privredna Komora Srbije (PKS), Generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela je 1971. godine odluku da se dan prolećne ravnodnevnice na severnoj, odnosno, dan  jesenje ravnodnevnice na južnoj Zemljinoj hemisferi, 21. mart, proglasi Svetskim danom šuma. Cilj je da se ukaže na značaj šuma i njihov uticaj na opstanak čovečanstva.

Srbija je potpisala rezolucije koje su donete na IV konferenciji o zaštiti šuma Evrope, u Beču 2003. godine. Na konferenciji su usvojeni evropski kriterijumi i indikatori održivog razvoja šuma. Iako su ovi kriterijumi okvirnog karaktera, njihova primena u praksi podrazumeva harmonizaciju i na nacionalnom nivou.

Šume u Srbiji

Danas, šume pokrivaju oko 30 % ukupnih kopnenih površina Zemlje, odnosno, prostiru se na oko 4 milijarde hektara. U Srbiji je trenutno 29% površina pod šumama (oko 3 miliona ha), a trebalo bi da zahvataju oko 41% površina. Neplanskim sečenjem šume čovek ugrožava prirodu i prema procenama stručnjaka  godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Uprkos svemu, šuma je još tu, ali joj je potrebna čovekova zaštita, kako objašanjavaju u PKS.

Šume u Srbiji pod stresom

Poljski jasen - dekorativan i nezamenjiv

U ovom periodu, u toku je sadnja sadnica topole, vrbe, bagrema i bora. Neophodno je da se poklope uslovi na terenu, kapaciteti mehanizacije sa kojom se raspolaže, ali i potrebna radna snaga, kako bi se posadile i sadnice poljskog jasena na već prethodno pripremljene površine u šumskoj upravi "Kupinovo", navodi Vojvodinašume

Kako se bliži Svetski dan šuma (21. mart), simbolično je posađeno 300 sadnica Poljskog jasena na gazdinstvu "Čenjin- Obreške širine". Ovakve akcije postale su već tradicija u "Vojvodinašumama". Ovog puta, podršku su imali od učenika Osnovne škole "Dušan Vukasović Diogen" iz Kupinova. Učenici su pokazali veliko interesovanje za ovu akciju, kako za praktični deo tako i za teorijski, koji leži u osnovi čitave priče. Konkretno, učenici su imali priliku da se upoznaju sa tehnikama sadnje, ali i da dobiju odgovore na praktična pitanja koja se tiču značaja šuma i načina podizanja zasada.

Poljski jasen (Fraxinus angustifolia Vahl) listopadno je drvo iz porodice maslina (Oleaceae). Stablo je uspravno, visoko do 30 metara i poseduje  ovalnu i zaobljenu krošnju. Korenov sistem je širok i dobro razvijen.

Vojvodini nedostaje 170.000 hektara novih šuma

Ovaj  jasen rasprostranjen je u srednjoj i južnoj Evropi, jugozapadnoj Aziji i severozapadnoj Africi. Na našim prostorima ovo je autohtona vrsta, raste zajedno sa vrbom, topolom i hrastom lužnjakom.

Može da se sadi i kao ukrasna vrsta, u parkovima i drvoredima. Poljski jasen razmnožava se semenom.


Izvori

Privredna komora Srbije


Tagovi

Šume Klimatske promene Stabla Sadnice Sadnja Evropa Šumarstvo Biodiverzitet Seča šuma


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi