• Šiso kopriva
  • 14.06.2020. 10:00

Baštenska kopriva se jednostavno uzgaja u svakom domu ili bašti

Baštenska kopriva ili šiso odlikuje se jedinstvenim ukusom, a osim u gastronomiji, koristi se i u narodnoj medicini.

Foto: Depositphotos/feather0510
  • 160
  • 6
  • 0

Baštenska kopriva, kineski bosiljak ili Šiso (Perilla frutescens) vodi poreklo iz jugoistočne Azije, sa područja Indije, Nepala, Kine, Tajlanda, Koreje i Japana. U Japanu ovu vrstu koprive zovu šiso, u Vijetnamu tai to, a u Koreji kkaennip ili ggaenip. Ova jestiva i lekovita vrsta pripada porodici usnatica. U gastronomiji i narodnoj medicini koriste se listovi i seme, ali se kod nas najčešće uzgaja kao ukrasna biljka.

Postoji nekoliko varijeteta baštenske koprive koje se razlikuju po sadržaju različitih jedinjena. Zbog toga bi trebalo obratiti pažnju koji njen varijetet nabavljamo. Neki od njih nisu za ishranu jer izazivaju edem pluća. Oni jestivi mogu da imaju klasičan oblik listova, zelene ili ljubičaste boje ili kovrdžave listove. U Japanu i Kini šiso se koristi u narodnoj medicini za lečenje bronhitisa, kašlja, povraćanja, prehlade i astme. U kulinarstvu se koristi u salatama, supama, mohitu, sušiju, tempuri. Najčešće se koristi zeleni šiso zbog jedinstvenog ukusa.

Mirisom privlači korisne insekte

Listovi se konzumiraju sirovi ili kuvani. Oni ljubičasti koriste se za bojenje hrane koja se priprema, a mogu da se suše za upotrebu tokom zime. Razvijeni grozdovi cveća se prže i jedu. Seme je slično semenu lana i od njega može da se pripremi ulje ili da se koristi kao sveže ili kuvano. Šiso seme je jedan od sastojaka smese sedam začina. Ulje se koristi u gastronomiji jer je veoma aromatično. Najčešće se primenjuje kod pripreme umaka i bombona.

U narodnoj kineskoj medicini koriste se listovi, stabljike i seme. Šiso ima pozitivno delovanje na ljudski organizam. Antibiotik je, protivotrov, antiseptik. Sok iz listova ubrzava zarastanje rana i posekotina.

Uzgojite koprivu za sebe i svoju biljnu proizvodnju!

Ukrasna kopriva je jednogodišnja biljka koja raste u visinu od 90 do 150 cm. Listovi su nazubljeni. Cveta od juna do kraja avgusta, a cvetovi su beli ili ljubičasti. Svojim mirisom privlači leptire.

Dobro podnosi kraću sušu

Uzgaja se na osunčanim mestima, ali podnosi i delimičnu senku. Ne smetaju joj kraći sušni periodi. Trebalo bi je sejati na zemljištu koje je rastresito, bogato humusom i izloženo suncu. Kad je jednom posadite ona se samozasejava. Seje se na otvorenom kada prođe opasnost od mraza, tokom meseca maja ili se uzgajaju sadnice. Seme se potopi u vodu osam sati pre setve. Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 20°C.

Obezbedite dovoljno vlage tokom klijanja i nicanja. Posejano seme se prekrije tankim slojem zemlje jer svetlost ubrzava ove procese. Niče za 14 dana, a sadi se na otvorenom kada razvije tri do pet listova. Strada od mraza pa sadnju obavite kada prođe opasnost od ove nepogode. Sejanje i uzgajanje sadnica je slično kao kod uzgoja bosiljka. Može lako da se proizvodi i reznicama. Ukoliko ukrasnu koprivu uzgajamo u saksijama i tokom zime ih sklonimo u toplu prostoriju, biljka može da preživi zimu, kao ukrasna kućna vrsta.

Ojačajte imunitet na potpuno zdrav način - pomoću koprive

Obično se uzgaja kao grm, ali ako želite da koriste pojedinačne listove, biljke bi trebalo da budu posađene na razmaku od 30 cm. To će vam obezbediti bogatu berbu lisne mase. Već mesec i po dana posle setve možete da započnete branje i nastavite sve do kasne jeseni.


Tagovi

Uzgoj koprive Ukrasna kopriva Jestiva vrsta Lekovita vrsta Ljubičasti varijeteti Šiso Privlači leptire Uzgajanje sadnica Bogata berba


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.