Narodna medicina kaže da se kantarion vekovima koristi u lekovite svrhe. Raste oko nas i lako se mogu iskoristiti blagotvorna svojstva žutih cvetića bogorodičine trave, kako se još naziva ova biljka
Kantarion je široko rasprostranjena zeljasta biljka, raste na osunčanim livadama, po suvim brežuljcima, pustom i neobrađenom zemljištu i rubovima šuma. Brojna su njegova lekovita svojstva, a Svetlana Tasovac Grbić iz Bačke Palanke otkrila nam je kako da napravimo domaće kantarionovo ulje, kao i za šta ga sve možemo koristiti.
Višegodišnja je biljka, stabljika može narasti i do 70 cm. Žuti cvetovi koji se nalaze na vrhovima stabljika cvetaju tokom čitavog leta, a najviše tokom jula.
Listovi su ovalni i dugi dva do tri centimetra i puni su eteričnih ulja. Kako listovi, tako i cvetovi kantariona, poseduju velika lekovita svojstva za organizam i od davnina se koriste u narodnoj medicini.
Kantarion je bogat eteričnim uljima, sadrži tanin, flavonoid (rutin, kvercetin), prepun je smole i hipericina - kantarionove crvene boje, što je i karakteristično za ovu biljku.
Ova lekovita biljka žutih cvetića uglavnom se koristi za negu i zaštitu kože u kozmetici. Ima široku primenu u medicini gde se primenjuje za masažu, a ulje je odlično kada je u pitanju suva koža, kada se pojave ragade. Treba napomenuti da se kantarionovo ulje ne koristi tokom sunčanja, ali je uvek blagotvorno sredstvo ukoliko dođe do opekotina. Upravo tada se može koristiti kao odlična prva pomoć pri ublažavanju ovih tegoba.
Osim toga, ulje od kantariona deluje antibakterijski, a mnogi poznavaoci lekovitog bilja će potvrditi da uzimanje nekoliko kapi pomaže kod bolova u želudcu. Ulje, ali i mast od ove biljke koristi se i ze lečenje rana, opekotina prvog stepena, atopičnog dermatitisa i za ublažavanje bolova u mišićima.
S obzirom na široku primenu, kantarion možemo naći u obliku kapsula, tableta, čaja ili tinkture za oralnu primenu, dok se za spoljašnju upotrebu koristi u obliku masti, ulja, krema i gelova.
Sudeći po starom, tradicionalnom receptu, nije teško napraviti domaće kantarionovo ulje. To potvrđuje i Svetlana Tasovac Grbić iz Bačke Palanke koja već godinama unazad sakuplja lekovito bilje, između ostalog i kantarion.
"Ovu lekovitu biljku berem pored njiva, na obodima šuma, bitno je da je mesto gde raste kantarion osunčano", kaže naša sagovornica, dodajući da ove godine znatno ranije počinje da cveta.
U berbu treba ići posle rose, nikako kad je biljka vlažna. Ubrane cvetove kantariona ostavi tokom noći da izađu bubice i insekti, a naglašava da se cvetovi kantariona ne peru.
"Nakon toga makazama sitno iseckam cvetove, složim ih u teglu i naspem maslinovo ulje. Zatvorim plastičnim zatvaračem i ostavim šest nedelja na mesto koje nije direktno izloženo suncu, a ipak ima dovoljno svetlosti."
Ponekad teglu malo protrese, a kada ulje od cvetova poprimi svoju karakterističnu crvenkastu boju, tečnost procedi kroz gazu i sipa u flaše koje obavezo treba da se čuvaju na mračnom mestu.
Tako pripremljeno kantarionovo ulje, kako tvrdi naša sagovornica, može da se bez problema koristi duže od godinu dana.
"Ovo biljno ulje crvene boje koje se dobija natapanjem cveta bogorodičine trave u devičanskom maslinovom ili nekom drugom hladno ceđenom ulju se smatra gotovo čudesnim jer uspešno umiruje ili čak leči niz simptoma. Od kožnih tegoba, poput akni, ožiljaka, opekotina od sunca, čak do blage depresije i ginekoloških problema. Zbog toga je bočicu kvalitetnog kantarionovog ulja dobro imati u kućnoj apoteci", savetuje naša sagovornica.
Čaj od kantariona takođe se često koristi u narodnoj medicini za ublažavanje različitih tegoba, poput nesanice. Cvet se jednostavno osuši u hladovini i ostavi na tamno mesto do upotrebe.
Tagovi
Autorka