Karanfil se jede. Ali, koji?

Turski karanfil kod nas, ili na latinskom Dianthus barbatus, odnosno božanski cvet, ili kod Engleza Slatki Vilijam, preplavio je i zamirisao bašte i pijace u Zrenjaninu, ali i u drugim gradovima Srbije. Dvogodišnja cvetnica poreklom je iz Azije, piše više zrenjaniski.com.

Nepravedno u senci svog rođaka, karanfila, pomalo zaboravljen kao starinsko cveće, turski karanfil ne samo što je dekorativan nego i lepo miriše, dugo cveta, dugo opstaje u vazi, a još je i jestiv. Tačnije, jestiv je njegov cvet. 

Cvet se može dodati u čorbe, dezerte, marmalade, sosove… Latice su slatke, pa mogu biti lepa dekoracija na voćnoj salati ili sladoledu.

Zašto su mimoze simbol Dana žena, koje značenje nose lale, a gde su nestali karanfili?

"Ko ne voli karanfile, ne treba ni da živi", najpoznatiji je citat iz kultnog filma Slobodana Šijana, Davitelj protiv davitelja. Globalno su i dalje simbol 8. marta. Na prvom Međunarodnom svetskom danu žena 1911. godine, žene su upravo s crvenim karanfilima izašle na ulicu demonstrirati za svoja prava glasa.