Lavanda - nezahtevna biljka koja tera mrave i vaši

Uzgoj lavande (Lavandula sp.) nekada je bio vezan samo za primorske i južne krajeve, ali se danas sve više uzgaja i u kontinentalnim predelima, čak i plantažno. Prekrasan ljubičasti cvet i opojan miris prvenstveno će privući pčele, a služi i kao dobra ispaša. Dakle, njen grm će dobro doći u svakoj bašti, jer će povećati bioraznolikost, privući pčele i bumbare, ali i oduševiti vas bojom i mirisom.  Istovremeno, lavanda je fitonicidna biljka, koja sprečava pojavu lisnih vaši i mrava. 

Naziv lavanda potiče od latinske reči lavare, što znači - kupati se. Eterično ulje lavande služi u proizvodnji parfema, sapuna i drugih kozmetičkih proizvoda. Lavanda je lekovita - eterično ulje ili čaj od lavande umiruju, smanju napetost, glavobolju, ublažava grčeve i pomaže pri zaceljivanju rana. Njeni cvetovi se koriste i u pripremi slatkiša. 

Životni vek joj je do 30 godina 

Postoji prava lavanda, širokolisna i hibridna. Ovo je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog grma. Njn životni vek može da dostigne i do 30 godina. Koren joj je drvenast, račva se i prodire duboko u zemlju. 

Prava lavanda raste u obliku sitnog grma visokog 40-60 cm i obima 80-120 cm. Cvetne grane su jednostavne, duge 20-40 cm, listovi su naspramni, uski, celovitog ruba i sivozelenkasti, a na naličju dlakavi. Cvetovi su plave boje, plod je okrugli orah sa četiri jajaste sjemenke.

Hibridna lavanda je zbijeni grm visok 80-100 cm, obima više od 150 cm. Cvetne stabljike su razgranate, duge 60 cm do 90 cm, listovi naspramni, zeleni, slabo dlakavi, a cvet kao i kod prave lavande. Hibridna lavanda je sterilna i plodovi nisu upotrebljivi.

Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris, koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja. 

Razmnožavanje lavande 

Seme lavande klijavo je 3-4 godine. Posejano seme klija vrlo dugo, do dva meseca. U početku biljka raste vrlo sporo, ali može poterati cvetnu stabljiku već u prvoj godini. U drugoj godini vegetacija počinje tek kada otopli. Prava lavanda počinje da cveta u junu, a hibridna nešto kasnije.  Puni cvat traje 6-8 dana i tada cvetovi sadrže eterično ulje najboljeg kvaliteta. Plod sazreva postepeno tokom avgusta, a sklon je osipanju.

Lavanda voli visoku temperaturu i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Pogoduju joj topli tereni, zaklonjeni od vetra. Ipak, biljka u mirovanju podnosi temperature i do -20°C. Ako vegetacija počne rano, hibridnu lavandu može da uništi mraz. Ako tokom cvetanja potraje kišno i hladno vreme, smanji se udeo eteričnog ulja i za 50%. Lavanda odlično podnosi sušu, osim u početnoj fazi rasta. 

Lavanda nije zahtevna biljka 

Prava lavanda nema prevelikih zahteva kada govorimo o kvalitetu zemljišta, uspeva i na onom plitkom i siromašnom. Hibridna lavanda najbolje prinose daje na dubokim, plodnim zemljištima sa dobrim propusnim režimom. Ni prava ni hibridna lavanda ne podnose nepropusni pseudoglej ni peskovita tla. 

Razmnožavanje lavande

Prava lavanda se najčešće razmnožava sadnicama dobijenim od semena, ali se može razmnožavati i vegetativno, zelenim sadnicama i klonovima. Hibridna lavanda se razmnožava samo vegetativno, jer je seme sterilno.

Postavljanje položnica lavande je čest i jeftin način razmnožavanja. Položnice se pripremaju u proleće, kada prestanu mrazovi. Biljke stare 3-4 godine zagrnu se zemljom do visine 30 cm. Zagrnutim biljkama se mora osigurati dovoljno vlage. U jesen nakon kišnog razdoblja, zemlja se odgrne, a dobro zakorenjene grančice odrežu se vinogradarskim makazama i posade. Od srednje razvijenog grma može se dobiti 100 do 150 položnica. Sve se sadnice sade u jesen, tokom oktobra. Sadnja u proleće nije preporučljiva, a poslednji rok uspešne sadnje je mart.

Lavanda ne zahteva posebnu njegu. Potrebno je biljku orezati krajem maja na visinu 8-10 cm, kako bi se oblikovao gusto zbijen grm. Biljka se ponovo orezuje u drugoj godini na visinu 15 cm do 18 cm. Nakon toga više ne treba oblikovati krošnju. 

Izvor:

• BIOPA; Lekovito bilje
• Dr. I. Šilješ, ing. Đ. Grozdanić, mr. I. Grgesina; Poznavanje, uzgoj i prerada lekovitog bilja; Osijek, 1992.