Kako je nastala najveća plantaža lavande u Srbiji?

Ljiljana Petrović iz Niša posvetila se organskoj proizvodnji lavande i ne krije da uživa u tom poslu.

U podnožju Suve planine, 25 kilometara od Niša, ona je podigla plantažu na 27 hektara. Otkupila je zemljište koje nije obrađivano pune četiri decenije. Zasadila je 600.000 biljaka originalne francuske lavande "vera" koja se koristi kao podloga svih parfema i u medicini. Poznavaoci kažu da je to najveća plantaža u Srbiji, jedna od tri najveće u Evropi i da tako velikih zasada nema mnogo u svetu.

Ideja je nastala u toku njenih mnogobrojnih putovanja po Italiji i Francuskoj, kada je pomislila da, kada mogu francuzi, što ne bi mogla i ona! Klima između Suve i Stare planine jeste slična mediteranskoj, pa čak i bolja za uzgoj lavande. Topli vetrovi preko dana dolaze sa Egejskog mora, zemljište je siromašna crvenica prepuna kamena - a preko noći klima je planinska - temperatura vazduha pada, tako da se dragoceno eterično ulje ne razlaže. "Lavanda je na 27 hektara, a plantažirala sam više hektara smilja. U planu je i nekoliko hektara ruža. Takođe zadnjih godina imamo i kooperante koji su podigli plantaže smilja i koriste moju destileriju, koja već radi par godina, a sušaru završavamo, tako da će iduće godine ceo projekat biti gotov", kaže Ljiljana.

Potrebno strpljenje do prvog roda

U vođenju biznisa joj ne pomaže niko, ali na samoj plantaži ima i radnike i stručnjake koji su sa njom od prvog dana. Takođe i njen otac ima svoju plantažu pa joj i on pomaže u nadgledanju poslova. Proizvodnja nije jednostavna. Treba da nađete biljku koja je jako mala i koju treba negovati bez hemijskih tretmana, jer je reč o organskoj proizvodnji. Prve godine vas čeka okopavanje u četiri navrata, a reč je o 600.000 biljaka. Takođe, prve tri godine nemate skoro nikakav rod. Lavanda se sadi u redovima i to u pravcu sever-jug. Rastojanje između redova treba da bude oko jedan metar, a između biljaka oko pola metra. Po hektaru je u proseku potrebno 20.000 biljaka lavande. Hibridna lavanda je veća pa zato razmak između redova treba da bude i dva metra, a po hektaru je potrebno obično 10.000 sadnica.

Posao na plantaži počinje u martu i završava se u kasnu jesen. Ljiljana ima četiri stalno zaposlena radnika, ali u sezoni angažuje po pedesetak radnika dnevno. Prinos lavandinog cveta u prvoj godini je skroman i zanemariv. Puni rod i prava isplativost nastupa tek u trećoj godini. Pravilno održavanje tada podrazumeva negu u smislu otklanjanja korovskih biljaka i oblikovanje grmova. Eksploatacija plantaže lavande u proseku traje deset godina.

Od jednog grma razvijene lavande se dobija od 1 do 1,5 kg cveta. Najisplativije je prodavati ulje lavande čija je cena na svetskom tržištu oko 90 evra po litru. Kada je reč o Liljaninoj investiciji, ona konkretne cifre ne pominje, ali ističe da je ceo posao finansirala iz sopstvenih i porodičnih sredstava, a ne iz subvencija.

"Kao što sam napomenula, od kada se bavim ovim poslom, dosta ljudi su se priključili proizvodnji. Prvo moji radnici, pa onda mnogi moji prijatelji. Najlepši su letnji dani kada počinje berba i destilacija, onda smo svi zajedno i to je predivno druženje sa dragim osobama. Naravno, tako nastaje i puno ideja u vezi eteričnih ulja koje proizvodimo, ali mislim da je još rano za neki proizvod. Još uvek sam u investicijama i treba mi malo predaha", objašnjava Ljiljana i dodaje: "moram da naglasim da su većina mojih koperanata deca mojih prijatelja, što mi je izuzetno drago da su se pronašli u tome, a još više što u celom ovom poslu vide svoju perspektivu i uživaju u tome. Toliko malih modernih biznisa mogu nastati iz ovog posla i mislim da treba napraviti edukativni centar, čija bi glavna edukativna tema bila - lekovito bilje i eterična ulja."

Zainteresovani Belgijanci, Amerikanci i Francuzi

Sa plasmanom, ističe, nema većih problema. "Plasman nije teško obezbediti i ja sam imala sreće da me kupci sami kontaktiraju. Najveći kupac je "Pranerom" iz Belgije, ali su zainteresovani i Amerikanci i Francuzi Italijani", tvrdi Ljiljana. Kaže da se, kada je reč o gajenju lavande, nije pokajala, jer je lavanda u svetu izuzetno tražena za proizvodnju lekova i kozmetičkih preparata. Deo svog vremena Ljiljana posvećuje i obučavanju mladih ljudi za organsku proizvodnju lekovitog bilja, a veoma je i kreativna tako da uskoro možemo očekivati da nam obelodani neku svoju novu ideju.

Lekovito bilje je inače odlična šansa da se narod u ovom južnom kraju uposli i dođe do prihoda. Lavanda dobro podnosi niske temperature čak i do - 20°C, dok neki hibridi neće pretrpeti štetu ni na temperaturi od - 30°C. Zbog relativne prilagodljivosti, lavanda se tako uspešno gaji u Srbiji, u BiH, Makedoniji i u Hrvatskoj i to ne samo profesionalno na plantažama, već i u stanu ili u kući, odnosno u privatnim vrtovima za sopstvene potrebe.

Koje su karakteristike lavande?

Lavanda je lekovita biljka vredna pažnje koju karakterišu ljubičasti cvetovi i aromatičan miris. U lekovite svrhe upotrebljavaju se cvetovi biljke koji imaju antiseptičko i umirujuće dejstvo. Cvet lavande u sebi sadrži mineralne i gorke materije, tanin i eterična ulja. Najčešće se upotrebljava za lečenje organa za varenje, srčanih oboljenja, hipertenzije, bronhalne astme, reumatizma, anksioznosti, nesanice, glavobolje i vrtoglavice. Lavanda umiruje želudac, ublažava nadimanje stomaka, podstiče mokrenje, blagotvorno deluje na nervni sistem, suzbija infekciju kože i sluzokože, umiruje kašalj. Eterično ulje lavande je odličan prirodni lek za lečenje opekotina, protiv uboda insekata, a izuzetno povoljno deluje na nervni sistem.

Zbog jakog i prijatnog mirisa lavandino ulje tradicionalno se koristi u kozmetici za pripremu parfema, sapuna, kupki. Pošto podstiče regeneraciju tkiva, predstavlja idealan sastojak za proizvodnju raznih krema za negu lica i tela. Osim toga, korisno je za tretiranje akni, psorijaze, ekcema i sličnih promena na koži.