• Prodaja cveća
  • 19.04.2020. 16:30
  • Šumadijski okrug, Čumić

Proizvođači cveća se nisu pronašli u ekonomskim merama Vlade?

U ekonomskim merama koje je država predvidela nisam se za sada pronašao, jer nisam poljoprivrednik-preduzetnik, već imam obično registrovano domaćinstvo, kaže Dejan Tošić, cvećar iz sela Čumić kod Kragujevca.

Foto: Biljana Nenković
  • 279
  • 14
  • 0

Uvođenje vanredne situacije zbog pandemije promenilo je i ponašanje i kretanje ljudi - ali ne i prirodu. Cveće u plastenicima Dejana Tošića iz Čumića svakodnevno raste pod folijom. Većini cvetnica vreme je da se posadi napolju. Međutim, kupaca je veoma malo i Tošić nije optimista da će mu se uloženi rad i novac isplatiti.

"U ovu sezonu uložio sam oko 30.000 evra. Sada, kada treba da ostvarujem prvi prihod od uloženog, veliki kupci otkazuju porudžbine, a pijace su zatvorene. Vidite kakva je situacija. Ljudi gledaju kako će da prežive i ne razmišljaju mnogo o cveću. Sve ja to razumem, ali ja od cveća živim", kaže Tošić.

Zabrana kretanja tokom Vaskrsa: Šta će biti sa poljoprivrednicima?

Tošić u plastenicima trenutno ima oko 300.000 saksija skoro svih vrsta cveća, najvećim delom sezonskog. Polovina je bila rezervisana za lokalne samouprave, koje godinama kupuju cveće kod njega za uređenje parkova i zelenih površina.

"Većina tih ugovorenih porudžbina je otkazana ili će tek biti. Druga polovina proizvodnje bila je namenjena preprodavcima, koji cveće dalje distribuiraju na pijace. Međutim, taj kanal je tek stao, jer pijace širom Srbije ne rade. Jednu količinu precvetalih biljaka već sam bacio. Cveće retko ko kupuje u ovoj situaciji. Bliži sam katancu nego ikada ranije. Nisam optimista."

Nije se pronašao u ekonomskim merama Vlade?

Tošiću je teško da prognozira šta će se dalje dešavati, ali sigurno zna da ako se situacija sa virusom ne smiri do Đurđevdana, od gubitaka neće moći da se oporavi naredne tri godine.

Ako se situacija ne smiri do Đurđevdana, tri godine se neće oporaviti, veruje Tošić

"Ako se situacija do početka maja ne pomeri sa mrtve tačke, moraću posle 20 godina da se oprostim od cvećarstva. U ekonomskim merama koje je država predvidela nisam se za sada pronašao, jer nisam poljoprivrednik-preduzetnik, već imam obično registrovano domaćinstvo", dodaje Tošić.

Cene cveća iste, ulaganja veća

Naš sagovornik, koji je sa suprugom i dvojicom sinova u ovom poslu, još neku godinu pre korona virusa počeo je da preispituje isplativost proizvodnje cveća od koje živi cela porodica. Cena jedne biljke ista je kao i kada je počinjao pre 20 godina, a da troškovi gajenja povećali su se desetostruko.

"Zbog toga smo pre nekoliko godina, kao i većina, morali da povećamo površine da bi uopšte imali zaradu. Kada smo počeli supruga i ja u jednom plasteniku koji smo sami napravili, cena jedne biljke bila je 20 dinara, ali je evro bio 75 dinara. Danas biljku prodajem po istoj ceni, a evro je 117 dinara. To znači da je poskupelo sve, od saksija, preko zemlje, goriva, energenata kojima grejem plastenike", kaže proizvođač iz Čumića i dodaje da do pre osam, devet godina nije bilo toliko loše, ali je poslednjih godina bilo izuzetno teško, a ove najteže.

Mali proizvođači indirektno obaraju cene cveća?

On ima devet plastenika, oko 3.000 kvadratnih metara pod cvećem. Kada je počeo, imao je 30.000 sadnica, a sada godišnje isporuči preko 600.000 sadnica cveća. Kaže da je pomoć države cvećarima bila slaba i navodi primer Holandije u kojoj je stakleničku proizvodnju cveća administracija pre pandemije subvencionisala sa 60 posto.

Holanđani uništavaju cveće - lukovicama lala hrane krave

"Kada povećate proizvodnju, to znači mnogo više rada, a zarada je ista ili manja. S druge strane danas je konkurencija u cvećarstvu zaista velika. Ima mnogo malih proizvođača koji indirektno obaraju cenu."

U planu prodaja u Minhenu

Pre nekoliko godina, sagledavajući situaciju u cvećarstvu, Tošići su posadili 10.000 stabala voća. Šta će biti sa tim plodovima, još uvek se ne zna.

"I ranije su izvoz i cena bili diskutabilni. Sada pokušavam nešto novo. U tome mi nesebično pomaže Dalibor Višić, poreklom iz Banja Luke. Decenijama živi u Nemačkoj i veliki je dobrotvor i humanista evropskih razemra, kome je stalo do naših ljudi i njihovog uspeha. Raspoložen je da mi pomogne da otvorim svoju bazu i lager u Minhenu o njegovom trošku i izvezem svoje voće. Nadam se da će do tada situacija sa pandemijom da se smiri i da ćemo moći taj cilj da ostvarimo. Tako ću moći da nekako saniram gubitak od cveća", kaže Tošić.


Tagovi

Cveće Cvećarstvo Pandemija Korona virus Dejan Tošić Čumić Plastenici Uređenje parkova Pijace Saksije Prodaja cveća Cena cveća


Autorka

Biljana Nenković

Više [+]

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!