Rešite se štitaste vaši - najopasnije štetočine japanske kurike

Štitasta vaš (Unaspis euonymi) naziva se još i štitasta vaš japanske kurike. Kao što i sam naziv kaže, javlja se na japanskoj kuriki (Euonymus japonicus) i predstavlja najopasniju štetočinu ove ukrasne biljke. Velike štete pričinjava i ostalim biljkama iz roda Eonymus i biljkama iz rodova Celastrus, Daphne, Fraxinus, Hedera, Hibiscus, Ilex, Jasminum, Ligustrum, Lonicera, Olea, Pachistima, Pachisandra, Perychymenum, Prunus, Syringa i Viscum.

Zajedničko za sve štitaste vaši je da se zbog slabe pokretljivosti ne mogu održati na jednogodišnjim biljkama pa ih retko i napadaju. Sve su fitofagne i štetne za biljku, a hrane se sisanjem. Karakteriše ih izraženi polni dimorfizam i prekrivenost štitom (odatle i naziv "štitaste vaši").

Unaspis euonymi prezimljuje kao oplođena odrasla ženka na granama biljke domaćina. Ženke su dugačke od jednog do dva milimetra, kruškolikog su oblika sa širokim, tamno - smeđim štitom školjkastog oblika.

Pojedinačne štitaste vaši su male pa ih često previdimo

Tokom maja, ženka odlaže jaja ispod štita. Nakon dve do tri nedelje mlade štitaste vaši (tzv. nimfe puzalice, koje su pokretni stadijumi) odlaze na druge biljne delove ili budu oduvane vetrom na obližnje biljke. Nakon par dana, presvlače se i gube noge, postaju stacionarne i počinju izlučivati štit. Skoro čitav životni vek provode hraneći se na istom mestu. Štitovi mužijaka su izduženi, oko 0,8 mm dužine, bele boje i imaju tri uzdužna grebena.

Mužijaci se u velikom broju javljaju na nižim granama i listovima. Kada odrastu, krilati mužijaci ostavljaju štitove i pare se sa ženkama. Ova štetočina razvija dve do tri generacije godišnje koje se međusobno preklapaju, a tokom leta na biljkama pronalazimo sve razvojne stadijume.

Pojedinačne štitaste vaši su male pa ih često previdimo sve dok ne nastanu velike štete. Izražene bele tačkice na listovima znak su da je štetočina prisutan. Na mladom zelenom lišću svaka bela tačkica okružena je žutim prstenom.

Pojačano đubrenje, pojačava populaciju štitastih vaši

Kod jake zaraze biljke izgledaju kao da pate od suviška vlage, pojačava se žućenje listova i ono opada pa biljke mogu postati gole već sredinom leta. Sa vremenom dolazi do potpunog iscrpljivanja biljaka i sušenja pojedinih grana, a na kraju čitave biljke počinju odumirati. To je posledica izlučivanja toksina koje štitaste vaši prilikom ishrane izlučuju u biljku.

Izlučevine ostaju na biljkama i nakon što vaši odrastu ili umru. Oni su znak identifikacije, ali potrebno je proveriti jesu li vaši žive ili ne, klizeći palcem preko površine izlučevine. Ukoliko su žive, zdrobljeni štitovi su mokri od telesnih izlučevina, a ako su mrtve, štitovi će otpasti.

Kada su biljke jednom zaražene, štetočinu je teško kontrolisati (zbog preklapanja stadijuma i generacija). Biljke koje rastu blizu kuća, osetljivije su na napad zbog slabijeg provetravanja, a pojačano đubrenje pojačava populaciju štitastih vaši.

Šta napraviti u slučaju napada?

U slučaju ranog napada i slabe brojnosti, preporučuje se noktom ili mekanom četkicom sastrugati štitaste vaši. Na taj način im oštećujemo usni aparat tako da ne mogu ponovo da inficiraju biljku. Jako napadnute grmove treba orezati do zemljišta, a ukoliko su u jako lošem stanju onda ih u potpunosti odstraniti i uništiti (uključujući i koren).

Hemijske mere suzbijanja uključuju primenu mineralnih ulja tokom mirovanja vegetacije, usmereno na prezimljujuće forme. Dozvolu za suzbijanje štitastih vaši na ukrasnom bilju na teritoriji Republke Srbije tokom vegetacije imaju sledeći insekticidi: Calypso 480 SC, Perfekthion, Mospilan 20 SG. Pre upotrebe sredstva, obavezno pročitati priloženo uputstvo o primeni i sredstva koristiti prema preporukama proizvođača.

Autor: Mirta Križanić Božurić, diplomirani agronom, Ministarstvo poljoprivrede