Urbane bašte - ništa lakše i lepše

Beton, asfalt, saobraćajna gužva! Kako amortizovati neminovne efekte savremenog gradskog života. Borba počinje pojedinačno! Jedni će videti od drugih, samo treba istaći pozitivne primere i objasniti kako su to ovi drugi uradili. Ova urbana bašta koja se nalazi u blizini Slavije u Beogradu prkosi svim čudima savremenih metropola. Očigledno je  da je njen idejni tvorac bio hrabar, jer se bašta nalazi u blizini jedne od najprometnijih saobraćajnica u prestonici. Nalazi se ispred jednog restorana, koji u ponudi inače ima organsku hranu.

Šta im je bilo potrebno?

Na betonski plato u gusto naseljenom delu Beograda doneli su bale slame. Okvire su napravili od drvenih greda i oslikali ih da razbiju sivu monotonu boju u okruženju. Sa slamom su napravili kompostirano zemljište spremno za biljke koje su odabrali. Ovo rešenje sa drvenim okvirima je daleko praktičnije, jer svi znamo da ima ljudi koji baš i ne cene tuđi trud. Da su direktno u zemlju sadili, to bi mogao neko i da poruši za noć. Ovako su u prilici da bolje čuvaju svoj rad i brzo ga poprave. S druge strane, bili su limitirani i betonom koji verovatno ne bi smeli ni da raskopavaju.

Uzgoj povrća u balama slame - jednostavno i dekorativno

Odabrane biljke - zeleno i edukativno

Zanimljivo je da su  izabrane biljke koje retko viđamo. Tako se tu našao gavez, spelta, neven. Pa čak i detelina. Uz svaku biljku je pločica sa domaćim i latinskim nazivom biljke, pa pretpostavljamo da je njihova misija otišla i korak dalje. Osim što su napravili zelenu oazu, svako od prolaznika može da se upozna da biljkom koju u Beogradu, ruku na srce, nema gde da vidi na slobodnim površinama ili na internetu. Centralno mesto njihove urbane bašte zauzela je jedna kruška. Na njoj, kao i na drugim biljkama je da se izbore sa izduvnim gasovima i opstanu. Sudeći po stanju na terenu, većina njih sasvim lepo napreduje i opstaje. 

Dobrobit višestruka - sledite dobar primer

Urbane bašte  su novi pravac u gradovima, bez obzira  u kojoj su funkciji. U svetu teže da ih postave gde god je to moguće. Koriste se prostori ispred stambenih zgrada, na korovima, unutrašnjim dvorištima, terasama. I dvorišta gradskih škola i obdaništa su dobro mesto. Pojedine svetske metropole na obodima gradova ustupaju omanje parcele svojim stanovnicima kako bi pravili urbane bašte i gajili voće i povrće za svoje potrebe. Ova u Beogradu tek je pionir, ali dobar  primer koji bi trebalo istaći kako bi se "razmnožio". Usamljena ne može značajno smanjiti zagađenje i buku, ali je raj za oči. Navažnije je da je uopšte nije teško napraviti. I, više iziskuje dobre volje, nego novca. Nije teško, a lepo je, priznaćete da prođete ulicom i vidite baš nju, dok žurite u svoje kancelarije u sred Beograda. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor