Zašto sremuš odmah po branju treba staviti u rakiju?

Nebojša Stamenković, poznatiji kao Neša Travka, jedan od najpoznatijih kuvara u Nišu, poručuje svima onima koji ovih dana kreću u berbu sremuša da obavezno sa sobom ponesu rakiju, sirće ili ulje i da u njih stavljaju ubrane listove, kako bi sačuvali lekovita svojstva te biljke.

"Sremuš ili divlji luk veoma brzo, čak mnogo brže nego što to ljudi misle, gubi lekovita svojstva nakon berbe. Zbog toga kada idem u berbu te biljke sa sobom uvek nosim flašu od jednog litra u kojoj je 0,7 litara rakije. Ubranu biljku odmah ubacujem u tu bocu i tako čuvam njegov miris i lekovitost do povratka iz šume", kazao je Stamenković za Agroklub.

Prema njegovim rečima, umesto rakije u flaši može da se nalazi i ulje i sirće, ali nikako alkoholno.

"Sremuš najčešće koristim za pravljenje namaza. Ubacim ga u blender, dodam malo soli i ulja. Koristim ga svež, odmah nakon pripreme, jer je tada i najzdraviji."

Kako se pravi tinktura?

On je podsetio da ova biljka koja snižava krvni pritisak i holesterol u krvi, čisti krvni sudove od naslaga masti, sprečava arterosklerozu, a odlična je i za jačanje imuniteta jer u sebi ima puno vitamina C.

"Možemo da ga koristimo na najrazličitije načine. Možemo da ga mariniramo i jedemo kao salatu, a ja ga koristim i za pripremu čorbi, kačamaka, proje i pite", kazao je Neša Travka.

Tinktura od divljeg luka, istakao je Travka, vrlo je delotvorna za čišćenje krvnih sudova, a pri tom kada se napravi u proleće, može da se koristi tokom čitave godine.

"Listovi sremuša, njih dvadesetak, trideset se sitno iseckaju, doda im se jedan litar rakije i flaša se ostavi da odstoji u mračnoj prostoriji dve nedelje, uz povremeno mućkanje. Tinktura se pije dva do tri puta dnevno po 20 ili 30 kapi, odnosno pola čašice za rakiju", objasnio je naš sagovornik.

Dobri i cvetovi?

Opšteprihvaćeno je mišljenje, dodao je on, da sremuš ne treba brati nakon što počne da cveta, ali ga on koristi i tada i ne samo listove, već i cvetove i same drške od cvetova. Poput lišća, i cvetove koristi za pripremu salata, proja, pita, kuvanih jela.

Stamenković je u Nišu poznat po pripremi kulinarskih specijaliteta od povrća, voća, gljiva, šumskih plodova i lekovitih trava. Njegov savet svima je: "Manite se mesa, ukoliko hoćete da budete zdravi". Objašnjava da se meso nekada jelo samo na slavama, odnosno tri do četiri puta godišnje i ljudi bi toliko često i sada trebalo da ga jedu. On jede isključivo jagnjetinu i to samo par puta godišnje.

Neša Travka: Manite se mesa, ukoliko hoćete da budete zdravi

"Mi nismo predodređeni da jedemo meso svakodnevno. U našem organizmu ta hrana se zadržava tri do četiri dana, ona zapravo truli u našim crevima, što uzrokuje stvaranje parazita. Iz 100 grama mesa se apsorbuje samo pet odsto proteina, a iz 100 grama kuvanog pirinča i sočiva apsorbuje se 28 proteina", objašnjava Stamenović.

Njegov osnovni savet ljudima je da pripremaju onu hranu koju su spremale njihove bake i da za ishranu koriste namirnice koje mogu da nabave u svom okruženju, a ne namirnice koje potiču sa drugih kontinenata.