Moljca je najbolje suzbijati u aprilu ili avgustu, a u toplijim godinama i na toplijim mestima i nešto ranije.
Sada je pravo vreme za suzbijanje gusenica šimširovog moljca, javlja Agrarheute, i donosi korisne savete kako se rešiti proždrljivih gusenica i spasiti šimšir.
Prema mišljenju dr. Thomasa Branda iz Odseka za zaštitu bilja Poljoprivredne komore Donje Saske (LWK), moljca je "najbolje suzbijati u aprilu ili avgustu, a u toplijim godinama i na toplijim mestima i nešto ranije".
Ručno uklanjanje gusenica može značajno smanjiti štetu, iako je to zadatak koji zahteva dobar vid jer su zeleno-crne gusenice kamuflirane i teško ih je pronaći. Takođe se preporučuje ispiranje pod visokim pritiskom, ali zbog opasnosti od povreda i gljivičnih infekcija, ova metoda nije uvek primenljiva.
U svakom slučaju, potrebno je snažno orezivanje, a orezani materijal treba pravilno zbrinuti.
Za suzbijanje se mogu koristiti insekticidi koji su klasifikovani kao sigurni za pčele. Neki od ovih preparata sadrže prirodne protivnike, poput NeemAzala.
Takođe, kako smo ranije pisali, u svrhu zaštite grmova mogu da se koriste hemijska sredstva poput Fastac EC, Decis 2,5 EC, Actara 25 WG, Chess WG i dr. Nakon aplikacije insekticida, preporučuje se prekrivanje biljaka PVC folijom na 24-48 sati kako bi se pojačala efikasnost tretmana.
Šimširov moljac je leptir prepoznatljiv po belim krilima koja imaju tamne ivice. Njegove gusenice love pauci, ose i ptice poput vrabaca i crvendaća. Iako su prirodni neprijatelji ove invazivne vrste nekada bili retki, situacija se sada menja.
Bašta koji podstiče razvoj korisnih insekata može pomoći u suzbijanju moljca.
Zbog skrivenog načina života i kamufliranih gusenica, zaraza se često kasno otkrije. Kada se na spoljašnjim listovima pojave tragovi hranjenja i svilenkaste mreže, gusenice su već dugo aktivne. Feromonske zamke mogu da otkriju njihovu prisutnost, ali ne i da ih suzbiju.
Dva puta godišnje pojavljuju se dve generacije gusenica - u proleće, kada se hrane do sredine maja, i od kraja jula do septembra, nakon čega se kukulje i ponovno polažu jaja. Gusenice koje se izlegnu, prezimljavaju uvijene između listova.
U proleće je važno pratiti znakove hranjenja poput izmeta, tragova grickanja, svilenih niti i prisutnosti gusenica. Njihov izmet obično pada ispod biljaka, a od nagriženih listova često ostaju samo srednje žile ili okviri. Kod jakog napada, nadzemni delovi biljke mogu da uginu, ali kod manjeg napada šimširmože da se oporavi. Ako je zaraza napredovala, biljke se mogu duboko orezati, a novi rast je moguć već naredne godine.
Podsetimo, jedna gusenica tokom svog razvoja može da pojede do 45 listova, a na grmovima ih može biti i nekoliko stotina, što ukazuje na njihovu masovnost i štetnost.
Naslovna fotografija: Shutterstock/Catherine Utorova/Depositphotos/Zerbor
Tagovi
Autorka