Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Bagrina
  • 20.05.2023. 09:00
  • Borski okrug, Negotin

Bagrina: Autohtona sorta grožđa prisutna u Negotinskoj Krajini

Bagrina je otporna na pepelnicu i botritis, a nešto manje i na plamenjaču.

Foto: Depositphoto/melis82
  • 313
  • 29
  • 0

Osim malog broja profesionalaca i onih koji su o njoj znali iz porodičnih priča, sorta grožđa bagrina je dugo bila prilična nepoznanica i tavorila je "u zapećku". Vinskom scenom Srbije dugo vremena su paradirale internacionalne sorte, sovinjoni, šardonei i slične koje su donete iz sveta. Tek poslednjih 10-ak godina je donelo promenu i vraćanje nekim sortama koje su predstavljale osnovu srpskog vinogradarstva i vinarstva u vekovima iza nas.

Sa uspehom su se na scenu vratili tamjanika, prokupac i grašac. Ali, kako navodi savetodavac iz Poljoprivredno savetodavne stručne službe Saša Paunović, taj talas revitalizacije je nekako zaobišao bagrinu. Sve do trenutka kada je negotinski vinar i vinogradar Nikola Mladenović-Matalj odlučio da se s njom ozbiljnije pozabavi. Takođe, njenoj popularnosti doprinela je i TV serija "Tajna vinove loze", u kojoj je bagrina bila glavni akter.

Ali, šta kaže nauka?

Odrađena su uzorkovanja na terenu, uzorci su poslati na analize i dobijeni su rezultati. Navedene analize su potvrdile autohtonost za prokupac, bagrinu i začinak, ali im, na žalost, nisu pronađeni roditelji.

"Za tako nešto je neophodan još veći broj uzoraka sa kojima bi se radilo. I ovom prilikom su genetske analize sprovedene u inostranstvu, u specijalizovanoj laboratoriji instituta Maks Plank u Tibingenu (Nemačka). Poređenja uzoraka su rađena sa uzorcima iz baza VIVC (Vitis International Variety Catalogue) i ICVV (Institute for Grape and Wine Sciences DNA database). Čitav projekat su realizovale domaće institucije u saradnji sa saradnicima iz inostranstva", kaže paunović i dodaje da je projekat trajao od 2021. do 2022. godine, a nosilac je bio Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. 

Sadite autohtone sorte

Nastavak je usledio već iste godine kroz projekat nazvan "Potvrda autentičnosti i definisanje enološkog potencijala vinove loze sorte bagrina u cilju revitalizacije, očuvanja i unapređenja tehnologije proizvodnje vina od ove sorte". Iza projekta je stalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije sa finansijama neophodnim za realizaciju, a nosilac je Poljoprivredni fakultet u Kruševcu koji je deo Univerziteta u Nišu.

"Pomenuti projekat se sastoji iz čitavog niza aktivnosti koje imaju za cilj da bagrinu približe srpskim vinogradarima i vinarima i da doprinesu naučnom sagledavanju ove zanimljive sorte", kaže savetodavac.

Definisan genetski profil sorte bagrina

Utvrđivanjem genetskog profila bagrine dobiće se pouzdani podaci neophodni za definisanje porekla, kao i tačna i pouzdana identifikacija ove sorte.

"Potvrda autentičnosti ove sorte vinove loze će doprineti njenoj revitalizaciji, očuvanju i unapređenju proizvodnje vina. Rađeni su oni parametri koji značajno nadopunjuju analize iz projekta Biološkog fakulteta, a kompletna procedura je izvedena u italijanskim specijalizovanim ustanovama", kaže ovaj stručnjak.

Određen broj uzoraka šire i uzoraka vina dobijenih od nje podvrgnut je određivanju standardnih parametara kvaliteta. Određivanje standarnih parametara kvaliteta šira obuhvatilo je određivanje sadržaja šećera, ukupne kiselosti i sadžaja organskih kiselina, dok je kod vina bilo izvršeno određivanje sadržaja šećera, etanola, ukupne kiselosti, isparljive kiselosti, prisustva slobodnog i ukupnog SO2, sadržaja pepela i ukupnog ekstrakta.

Određen aromatski profil vina 

U cilju što boljeg definisanja tipičnog aromatskog profila vina sprovedena je identifikacija i kvantifikacija karakterističnih aromatičnih jedinjenja, a takođe su definisane i senzorne osobine vina.

"Ocene stručnog ocenjivačkog panela će biti statistički obrađene kako bi se omogućilo jasno definisanje senzornih osobina karakterističnih za većinu uzoraka."

Izrađena studija, organizovani seminari

U studiji će, na osnovu rezultata genetske identifikacije vinove loze, kao i analize šire i vina biti predstavljen enološki potencijal ove sorte, preporuke za primenu savremenih tehnologija na bazi tradicionalnih vrednosti, a sve u cilju proizvodnje vina koja po kvalitetu i autentičnosti ne zaostaju za svetski poznatim vinima vrhunskog kvaliteta. Ova publikacija bila bi, kako kaže stručnjak, u funkciji unapređenja i transfera znanja, ali i bliskije saradnje sa istraživačko obrazovnim institucijama.

"U cilju podizanja svesti o značaju vina od starih lokalnih sorti, sa posebnim osvrtom na sortu vinove loze bagrina, njenu autentičnost, enološki potencijal i mogućnosti primene savremenih trendova u tehnološkom postupku proizvodnje biće organizovan i seminar za zainteresovane vinare i vinogradare", navodi Paunović.

Povećana proizvodnja domaćeg vina poboljšaće kvalitet i smanjiti uvoz?

Kroz organizaciju stručnog skupa zainteresovanim vinarima i vinogradarima, potrošačima, predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, fakulteta, instituta i slično biće predstavljeni rezultati. Na skupu će, kako kaže, biti predstavljeni rezultati projekta sa ciljem upoznavanja enološkog potencijala, revitalizacije i očuvanja vinove loze autohtone sorte.

Ime dobila po bagremu?

Naziv, kako Paunović kaže, najverovatnije potiče od srpskog imena za bagrem, jer se, po nekima, u vinu može prepoznati sladak miris njenog cveća. Ova bela sorta grožđa potiče iz graničnih regona Rumunije i Srbije, možda još bolje rečeno "poreklo vodi sa istorijskih pejzaža Banata, sa Balkana". Ova stara balkanska sorta se danas gaji u Timočkoj Krajini, u Rumuniji i u Bugarskoj. Za njeno ime postoji čak oko 60 sinonima, što svedoči o velikoj starosti i širokoj rasprostranjenosti.

Čokot je bujan, a grozd srednje veličine ili veliki, najčešće rastresit ili rehuljav. Bobica je pri normalnoj oplodnji srednje veličine, okrugla ili neznatno spljoštena, pokožica tanka, neprozračna, pokrivena obilnim pepeljkom. Boja bobica je, kako savetodavac kaže, vrlo specifična, od bakarne do potpuno bele boje, što potvrđuje činjenicu da je kod ove sorte prisutna velika raznolikost i broj varijeteta. Ipak, iskustva vinara su da beli varijetet daje niži kvalitet vina, dok je crveni znatno bogatiji aromatičnim materijama te se, praktično, ovaj varijetet smatra najpogodnijim za proizvodnju vina.

"Bagrina je otporna na pepelnicu i botritis, a nešto manje i na plamenjaču. Sazreva kasno, u trećoj i četvrtoj epohi, a bere se krajem septembra ili početkom oktobra. Karakteristika ove sorte je da nije samooplodna, jer je cvet morfološki i funkcionalno ženski - s pet povijenih prašnika u kojima se obrazuje sterilan polen", kaže Paunović i dodaje da je zbog toga oplodnja cvetova neregularna i da je za njeno oprašivanje neophodna druga sorta.

Za njeno oprašivanje neophodna je druga sorta (Foto: Gordana Nastić)

"Dobrim oprašivačima smatraju se sorte prokupac, smederevka i plovdina. U godinama kada je oprašivanje dobro, sorta rađa obilno, čak toliko da mora da se radi ozbiljna redukcija. Međutim, zbog specifičnih zahteva sa oprašivanjem otežano je projektovati rod i planirati proizvodnju vina."

Kao zaključak Paunović navodi da je cilj svih aktivnosti revitalizacija i očuvanja ove sorte. Klonskom selekcijom bi se možda pronašle i umnožile jedinke sa dvopolnim cvetom.

"Na ovaj način, bi eventualno bio rešen problem kod oprašivanja, neredovnog prinosa koji se koleba od tri do 18 tona po hektaru. Srpsko vinogradarstvo i vinarstvo bi dobilo još jednu lokalnu, autohtonu sortu, i time bi se doprinelo raznolikosti i specifičnosti ponude", kaže on dodajući da to dovodi do kvalitetnije vinske i turističke ponude, i u krajnjoj liniji, do više prihoda u vinogradarstvu, vinarstvu i turizmu.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Bagrina Autohtona sorta Nikola Mladenović-Matalj Saša Paunović Stare sorte Enološki potencijal Genetski profil Aromatski profil vina


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva