Prokupac - vino koje je promenilo reputaciju

Prokupac, dugi niz godina zanemarivana vinska sorta, ne da više nije ružno pače, nego je dobila i svoj dan - "Prokupac day", koji se obeležava 14.10. Za sve je zaslužan "Wine identity", projekat pokrenut od strane Tomislava Ivanovića, autora i urednika internet portala o vinima Srbije, "Vinopedia" i Igora Lukovića, urednika magazina "Vino & Fino".

Upravo je Tomislav Ivanović sa prokupcem upoznao vinare i ljubitelje vina na Međunarodnom festivalu vina, delikatesa i ugodnog življenja, "WineOS 2017", koji je održan u Osijeku (Hrvatska).

Prvo vino istočne Evrope koje ima svoj dan

Ivanović je pojasnio da se prokupac sadi samo u Srbiji i tek malo u Makedoniji, a do svetski poznatog vina došli su prvenstveno - gerila marketingom.

"Promociju smo prošle godine napravili bez ikakvog budžeta, koristeći društvene mreže. Prve godine je prokupac taj dan nudilo 40 lokala u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Zlatiboru. Imali su tematsko veče u vezi sa prokupcem, akcije i slično. Već ove, dakle druge godine obeležavanja Dana prokupca, preko 100 lokala je bilo uključeno - u Srbiji, Banja Luci, ali i u Berlinu, u Švajcarskoj. Organizovali smo i konferenciju o prokupcu na kojoj smo okupili 40 vinskih blogera, novinara i influensera iz 18 država. Ovo je prvi puta da u istočnoj Evropi neko vino ima svoj dan", na početku nam je ispričao Ivanović o uzletu ovoga sve poznatijeg vina.

A zašto baš 14.10.? Prvo pisano pominjanje prokupca seže u 1896. godinu, a prvi zapis, predajnu listu o prodaji prokupca 14.10.1896. pronašli su u Velikoj Drenovi, kalemarskom kraju.

Zanemarena sorta u ex Jugoslaviji

"Danas Srbija ima 22.300 hektara vinograda, uz još sigurno 3.000 ha koji nisu registrovani, ili su zapušteni ili mali vinogradi. Do '90-ih godina bilo je 70.000 ha vinograda. Vinogradarstvo i vinarstvo se ponovo vraća, sade se novi vinogradi pa danas imamo 120.000 proizvođača grožđa, odnosno 360 do 400 registrovanih vinarija", uputio nas je u brojke Ivanović. Ova je sorta bila potpuno zanemarena u bivšoj državi kada su vino proizvodili kombinati, a prokupac je zamenjen sortama koje podnose masovnu proizvodnju. Vinova loza prokupca je ostala na izolovanom području u Župi, na privatnim posedima gde kombinati nisu mogli da šire svoju proizvodnju i da ga zamene nekom drugom sortom. Tako se stari vinogradi, stariji od 100 godina, danas nalaze u Aleksandrovačkoj župi.

Bujan, pozan i prinosan

Prokupac je balkanska, autohtona sorta, a zovu ga još rskavac ili kameničarka. Vrlo je prinosna sorta, zbog čega se i sadi na kamenitijem zemljištu, kako bi mu obuzdali rodnost.

"Prokupac je bujan, pozan i vrlo prinosan. Radi se o niskom čokotu vinove loze na kojem se primenjuje kratka rezidba i takozvani župski kondir. Potrebno je puno teškog, ručnog rada oko ovakog načina uzgoja", pojašnjava Ivanović, dodavši kako roditelji prokupca nisu utvrđeni, a uz njega se veže turska sorta papazkarasi, koji je potomak prokupca i vinska sorta kadarka, koja se takođe uzgaja u Srbiji.

Sva lica prokupca

Prokupac može pokazati sva lica vina - od belog, preko rozea, kupaža sa minimalno 15% do 50% i do 100% crnog prokupca. Pojedini vinari rade i na penušavim vinima, te vinu od delimično prosušenih bobica, pa možemo očekivati u budućnosti i takva vina od prokupca.

"Problem je u tome što se znanje potrošača temelji na plavcu i vrancu. Na vinu koje ima barem 15% alkohola, na vinu koje mora obojati čašu. Zato je potrebno educirati ljude koji će znati nešto o skladu, o vinu, a ne boji i alkoholu."

2000. godine - promena reputacije

Prvi moderni prokupac je izbacila vinarija "Ivanović", 2003. godine i tada je krenula promena njegove reputacije. Ovo je vino rubin boje, svežeg i složenog mirisa zrelog crvenog voća, cvetnih i začinskih boja, zajedno sa umerenom, finom i dobro uravnoteženom strukturom.

"Prvi preduslov da se vinu promeni reputacija je da postoje proizvođači koji će ga proizvoditi. Takođe, da takvih vina ima na tržištu i da se pojavljuju novi stilovi, kao i da reputaciju stekne kod potrošača", rekao je Ivanović, koji je predstavio i prokupac "Doja" vinarije, koja se odlučila na vino od 90% prokupca i 10% širaza i merloa. Ovo vino ima internacionalni stil, kako bi bio zanimljiv i razumljiv strancima.

Vino "Experiment prokupac" uz sebe veže zanimljivu priču. Nastao je u vinariji "Čokot", vlasnik mu je Radovan Đorđević, mlad vinar, koji ima tek 37 godina, ali ne i vinarsko nasleđe. Ipak, to ga nije sprečilo da uzgaja vinovu lozu u selu Starci, na skoro 600 metara nadmorske visine, u vinogradu koji je najviši u Župi.

Osim ova tri, Ivanović je predstavio i prokupac vinarije "Virtus", te prokupac boje lila.

Treba napomenuti kako se za prokupac koriste bačve od hrasta kitnjaka, koji je prirodno sušen i barikiran na adekvatan način.

Foto: Maja Celing Celić