Uprkos izazovima koje su doneli suša i visoke temperature, lokalni vinogradari uspeli su da održe tradicionalnu manifestaciju "Aradačka berba grožđa".
U vinogradima Aradca, nedaleko od Zrenjanjina, ovogodišnja berba grožđa protekla je u znaku ekstremnih vremenskih uslova koji su značajno uticali na kvalitet i količinu roda. Uprkos izazovima koje su doneli suša i visoke temperature, lokalni vinogradari uspeli su da održe tradicionalnu manifestaciju "Aradačka berba grožđa".
Istovremeno, održan je i Festival običaja slovačkog folklora pod nazivom "U aradačkom širom polju..." koji jeprivukao brojne posetioce i ljubitelje vina.
"Godina je bila izuzetno teška za nas vinogradare. Bilo je mnogo sunca i vrućine, što je u početku pomagalo rastu grožđa, ali kasnije je prekomerna toplota počela da mu šteti", započinje priču vinogradar Pavel Labat čija se porodica već generacijama bavi vinogradarstvom.
Vinograd porodice Labat se prostire na površini od jednog jutra sa oko 1.500 čokota, a širi razmak između redova omogućava bržu i kvalitetniju zaštitu vinove loze. Zasad održavaju uz pomoć traktora.
"Problem koji se javio ove godine je taj da grožđe nije moglo da sazri zbog suše i visokih temperatura."
Zbog vrućine, kaže, grožđe je gubilo na sočnosti i nije moglo da dostigne punu zrelost. Kako objašnjava, to izgleda kao da je neko lepo i zdravo grožđe koje polako sazreva "spalio brenerom" i ono samo počinje da se suši.
Iako su bolesti ove godine manje pogađale vinograde, standardni problem proizvođačima je bolest koja izaziva sušenje grožđa. Kako kaže aradački domaćin, imali su problema i sa onima za koje sumnjaju da su prenesene sa uljane repice koja se sejala u blizini njihovih parcela.
"Probleme nam prave i čvorci. Već godinama se borimo sa njima. Koristimo posebne topove koje ispuštaju zvuke poput pucnjeva, što ih plaši i drži podalje od vinograda", priča nam Labat i dodaje da su se ove naprave pokazale veoma efikasnim.
Noćna berba grožđa i to kombajnima - prvi put ove godine u vršačkim vinogradima
Uprkos svim izazovima, porodica Labat uspeva da proizvede oko 800 litara vina godišnje.
Na svojim površinama gaje vinske sorte kao što su italijanski rizling, kaberne frank, muskat otonel i nekoliko stonih sorti. Vino proizvode uglavnom za sopstvene potrebe, a deo i prodaju na kućnom pragu.
Predsednik Udruženja vinogradara Aradac, Vladimir Abelovski, ističe važnost održavanja manifestacije "Aradačka berba grožđa".
"Tradicionalna berba grožđa u Aradcu spaja dugu tradiciju porodičnog vinogradarstva i slovački folklor, a ove godine je održana nakon dve godine pauze", kaže on i dodaje da su ih finansijki podržali sugrađani i sponzori, kao i Opština Zrenjanjin.
Istovremeno, održan je i Festival običaja slovačkog folklora pod nazivom "U aradačkom širom polju..." koji je privukao brojne posetioce i ljubitelje vina.
Kako nam priča Abelovski, iako se broj porodica koje se bave vinogradarstvom smanjio, površine pod vinogradima ostale su slične zahvaljujući većim proizvođačima.
"Ljudi se manje bave vinogradarstvom, ali su pojedini povećali svoje vinograde i proizvode za prodaju. Imamo oko 30 aktivnih članova u udruženju, a cilj nam je očuvanje tradicije vinogradarstva u Aradcu."
Uprkos izazovima koje donose klimatske promene i smanjenje interesovanja među mladima, vinogradari ovog kraja ostaju posvećeni svojoj tradiciji. Kako otkriva Abelovski, njihovo udruženje je svoju ekspanziju dostiglo tokom devedesetih kada su imali najveći broj članova, ali i najveću proizvodnju.
Sada je taj broj manji, a ljudi uglavnom proizvode vino za sopstvene potrebe.
"Ako sam prošle godine na 200 kilograma grožđa dobio 100 litara vina, ove godine sam sa istom količinom grožđa dobio 80 litara vina. To je posledica sušenja grožđica usled visokih temperatura i suše", objašnjava naš sagovornik.
On gaji sorte italijanski rizling i kabernet rank koje su dale zadovoljavajući prinos.
"Ove godine su bolje rodile sorte crvenog grožđa u odnosu na bele."
Kako je načuo od svojih kolega vinara, sorta Merlot je dala izuzetne prinose odličnog kvaliteta.
Naslovna fotografija: AK grafika/Vladimir Valihora
Foto prilog
Tagovi
Autorka