Formiranje pergole: Pored prinosa grožđa ima i estetsku funkciju

Uzgojni oblik pergola kod vinove loze karakteriše visoko stablo i poznat je u našim krajevima pod nazivima hladnjak, vinjaga, čardak. U agroekološkim uslovima Srbije, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Čačak Velimir Stanojević, formira se uglavnom na okućnicama, baštama i vrtovima. Pored toga što nekad donosi i vrlo značajne prinose ima i svoju estetsku funkciju - stvaranje hlada i zasenjivanje.

U toplijim krajevima sa blažom klimom (južna Italija, Severna Makedonija, Hercegovina) može se primenjivati i na većim površinama.

"Postoje brojne modifikacije ovog uzgojnog oblika, a zajednička karakteristika im je visoko stablo koje se na određenoj visini račva na dva do četiri kraka kordunice, a u zavisnosti od karakteristika sorte primenjuju se različiti oblici rezidbe. Uglavnom se radi o mešovitoj, kondir i luk, a ređe o kratkoj rezidbi", kaže savetodavac i dodaje da prema obliku naslona postoje dve vrste pergole - kosog i ravnog krova sa varijantama otvorenog i zatvorenog tipa.

Najzastupljenija je pergola tendona

Stablo kose pergole je nešto niže visine, uglavnom 1,5 do 1,8 metara, gde se ono račva na krakove na kojima se primenjuje neki od modela kratke ili mešovite rezidbe. Najzastupljenija je pergola ravnog krova - tendona, a visina njenog stabla se kreće od dva do 2,5 metara, a nekad i preko tri metra, sa najčešće četiri ostavljena kraka.

"Treba je formirati na osunčanim mestima južnih i jugoistočnih ekspozicija, pri čemu krovnu konstrukciju čini žičana armatura postavljena u kvadrat. Sadnja se u zavisnosti od bujnosti sorte obavlja na razmaku dva do tri metra. Zbog osetljivosti na niske temperature pri dnu čokota se ostavljaju kondiri kao zamena u slučaju izmrzavaju kordunica", kaže Stanojević i dodaje da je pri zimama sa ekstremno niskim temperaturama preporučljivo njihovo zagrtanje, posebno kod osetljivog sortimenta.

Kako je formirati?

U godini nakon sadnje ostave se najčešće dva lastara koji se u toku vegetacije prekrate kad dostignu visinu 160 do 180 cm. U proleće druge godine odabere se najbolji lastar koji se oreže na dva okca, a u trećoj godini na visini nešto većoj od zadnje armaturne žice (180 do 200 cm) ostavlja se četiri do pet vršnih okaca iz koji se u toku vegetacije razvijaju lastari koji će se pružati po horizontali pergole.

"Sledeće godine izaberu se četiri najbolja lastara koji se skraćuju na četiri do pet okaca da bi se na taj način formirali krakovi. U poslednjoj godini formiranja pergole ostavljaju se na svakom kraju kondir i luk čija dužina zavisi od osobine sorte", navodi Stanojević.

Napravite luksuzno seosko dvorište

Kod ovog uzgojnog oblika uglavnom se, kako Stanojević kaže, gaje stone sorte grožđa muskat hamburg, kraljica vinograda, kardinal, muskat italija, viktorija, moldava. Dominantni tip rezidbe je mešovita ali i tu postoje određene sortne specifičnosti, na primer, kardinal i pored toga što je veoma bujan zahteva kratku rezidbu - na kondire.

Podsetimo, vrste materijala i oblik pergola su neograničeni i zavise od toga u kakvom je stilu urađen ostatak dvorišta i kuće. Ukoliko je prednji deo dvorišta prostran, najbolje je da se postavi udesno ili ulevo u odnosu na glavnu kuću, kako ne bi zaklanjala glavni ulaz i vizuelno remetila celinu zgrade. U zadnjem delu dvorišta može da se naslanja na kuću i u stvari bude trem.