• Ožegotine
  • 13.07.2019. 14:00

Kako sprečiti ožegotine od sunca na grožđu?

Oštećenja od sunca treba razlikovati od simptoma koja nastaju kao posledica kasne peronospore grozda.

Foto: Depositphotos/stephenkirsh
  • 363
  • 37
  • 0

Tokom jula i avgusta u vinogradu se, osim zaštite od bolesti i štetočina, obrade zemljišta, kosidbe i drugih poslova, obavlja i rez u zeleno. To je zajednički naziv za skup zahvata na vinovoj lozi u koje među ostalim ubrajamo plevljene suvišnih mladica u zoni grožđa, uklanjanje zaperaka, skraćivanje vrhova mladica, te proređivanje (uklanjanje) dela starog lišća u zoni grožđa.

Plevljenje je postupak kojim odstranjujemo mladice izrasle iz starog drva, te nerodne mladice koje se razviju na lucnjevima. Uklanjanje zaperaka odnosi se prvenstveno na zaperke koji su poterali na ovogodišnjim mladicama u zoni grožđa. U praksi se ova dva zahvata obavljaju istovremeno sa uklanjanjem dela starog lišća, a zajednička im je svrha provetravanje zone grožđa. Time se stvaraju povoljniji mikroklimatski uslovi u zoni grožđa s manje vlage i nešto nižim temperaturama, a time se  omogućava bolje i kvalitetnije dozrevanje grožđa.

Značaj zaperaka vinove loze i kako ih pravilno ukloniti

Pri tome treba biti oprezan i treba voditi računa da se u zoni grožđa ne očisti prejako već umereno jer za grožđe nije bezazleno ako se u toj zoni odstrani previše lišća. U praksi se najprimerenijim pokazalo odstranjivanje oko 30% lisne mase u zoni grožđa lišća i to delom kao zaperke, a delom kao staro lišće tako da grožđe sazreva u polusenci.

Ožegotine valja razlikovati od kasne peronospore grozda 

Naime, na visokim temperaturama vazduha koje na suncu prelaze 40°C i uz UV indeks 9 i veći, dolazi do pojave sunčanih ožegotina na grozdovima. Spomenute ožegotine nastaju kao posledica direktnog uticaja toplinskih infracrvenih zraka sa ili bez pomoći kapljica vode ili škropiva.

Kao posebno osetljivu sortu na sunčane ožegotine treba spomenuti Rajnski rizling, ali su dosta osetljive Manzoni beli, te Muškat žuti. Spomenuta oštećenja treba razlikovati od simptoma koja nastaju kao posledica kasne peronospore grozda. Kod sunčanih ožegotina se karakteristična tamnoljubičasta do crna ulegnuća u početku javljaju samo na osunčanoj strani ploda, a kasnije može biti zahvaćen i jedan deo celih bobica. Kod peronospore se suše i menjaju boju cele bobice.

Zaperke koje rastu na višim delovima čokota ne treba uklanjati dok nam ne počnu izrazito smetati ("tuneli“). Na njima se često zametnu grozdići. Ono nam u godinama, kada je sadržaj ukupnih kiselina u grožđu prenizak (što je sve češće), mogu poslužiti kao najprirodniji izvor kiselina. U praksi se pokazalo da grožđe koje je bilo izloženo direktnom uticaju sunca ne nakuplja više šećera od grožđa koje je raslo u polusenci. To je zbog toga što se šećeri ne stvaraju u grožđu već u lišću. Kod izvođenja vršikanja se ne treba voditi kalendarskim datumom, već ga treba izvesti onda kada nam vrhovi mladica jako prerastu zadnju žicu u redu pa postoji opasnost od njihovog lomljenja na tom mestu.

Obim vršikanja u direktno je vezi s đubrenjem

Ako se ovaj zahvat obavi prerano veća je pojava i teranje zaperkovih pupova na mladicama što dodatno povećava gustinu na čokotu. Naravno, vreme i obim vršikanja je u direktnoj vezi s đubrenjem posebno s mineralnim đubrivima. Pravilo je da što se vinograd više đubri to je njegova bujnost veća i potreba za skidanjem vrhova mladica nastupa ranije i češće. Zato vinograd treba đubriti umereno i prema njegovim potrebama i opštem stanju s naglaskom na đubrenje sa fosforom i kalijumom dok đubrenje sa čistim azotnim đubrivima treba izbegavati.

Autor: Miroslav Matovinović, dipl. inž. agr., Ministarstvo poljoprivrede


Tagovi

Vinograd Ožegotine Grožđe Rez u zeleno Đubrenje vinograda Zaperci

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi