• Velika Drenova
  • 28.12.2017. 10:30

Kalemarstvo - zanat nastao zahvaljujući insektu

O kalemarstvu se uči u poljoprivrednim školama, ali iskustvo se stiče tamo gde kalemovi nastaju. A nema poznatijih kalemara od onih iz Velike Drenove i okolnih sela na obalama Zapadne Morave.

Foto: Biljana Nenković
  • 832
  • 118
  • 0

Gde počinje dobar rod? Proizvođači kažu na njivi. Savetodavci kažu primenom agrotehnike, a kalemari - ljudi pomalo zaboravljenog i zapostavljenog zanimanja, imaju reč više. Kažu, sve počinje mnogo ranije, pre nego što se voće ili loza uopšte zasade. Jer, kalemarstvo je u stvari temelj vinogradarstva i voćarstva.

Tako objašnjava značaj zanata, Saša Čolić iz Velike Drenove, mesta koje je centar ovog zanimanja u Srbiji.

Ko može da okalemi 5.000 podloga dnevno?

Iz Velike Drenove i desetak okolnih sela godišnje se isporuči preko deset miliona loznih kalemova i sadnica šljiva, krušaka, jabuka, kajsija, dunja. Iz poslaganih grančica, zahvaljujući veštim rukama, nastaju rodna stabla, koja svoje mesto nalaze širom Srbije i sveta. Kalemovi se odavde izvoze u Rusiju, skoro sve bivše zemlje Sovjetskog saveza, arapske zemlje, Moldaviju. U zemljama bivše Jugoslavije skoro da nema mesta u kome nema loze ili voćke iz Velike Drenove i okoline.

"Da bi se dobio, na primer, jedan lozni kalem, koji će vinogradar posaditi, potrebno je dve godine. Prvo godinu dana podloge rastu na njivi. Zatim se seku i donose kući. Kalemari ih krate na oko 50 santimetara, skidaju se svi pupoljci, a pred samo kalemljenje krati se deo do zgloba, gde loza treba da pusti koren i onda počinje kalemljenje. Kad se loza okalemi, stavlja se u stratifikale. Najčešće je to žuti pesak, koji zbog svojih karakteristika odlično konzervira kalem. Loza tu provede još jednu sezonu u trapu, pre nego što se isporuči kupcima", kaže Čolić, po obrazovanju istoričar i kalemar, u čijoj porodici ta tradicija traje duže od jednog veka.

Zanat se uči od malih nogu

Tako najkraće glasi objašnjenje postupka kalemljenja. Za dan može da se nakalemi oko 2.500 podloga. Veštiji i iskusniji mogu i do 5.000 podloga dnevno da okaleme. A ovaj zanat uči se od malih nogu. Neko u školi, ali većina to nauči od starijih.

"Kao deca smo išli od kuće do kuće i kalemili. Nijedan domaćin ovde u našem kraju ne odbija decu, jer svi žele da ova veština opstane i da se ne zaboravi. Jedino su se plašili da se ne posečemo sa oštrim kalemarskim alatom", kaže Saša.

U literaturi postoji preko 200 načina kalemljenja, ali samo nekoliko se koristi u praksi. Najčešći su okuliranje, prosto spajanje, kalemljenje "engleskim" spajanjem, spajanje sa strane, kalemljenje pod koru, kalemljenje na isečak, okuliranje na štit, kalemljenje na most.

Kad štetočina napravi i štetu i korist!

Malo je poznato, ali ova veština koja je usavršena na obalama Zapadne Morave u trsteničkom kraju, nastala je zahvaljujući jednoj štetočini. Naime, filoksera, odnosno insekt koji je prenet iz Severne Amerike u Evropu, uništio je pitome evropske vinograde od polovine 19. do polovine 20. veka. Filoksera napada koren vinove loze i dovodi do sušenja.

Da bi se vinogradarstvo u Evropi spasilo, prešlo se na kalemljenje evropske loze. Kao podloga je korišćena američka divlja loza, jer je primećeno da je ona razvila otpornost na ovog insekta.

"Ova ogromna nesreća za vinogradare, koja se slobodno može nazvati kataklizmom, dovela je do pojave kalemarstva. Velika Drenova, i čitav ovaj kraj oko Trstenika, video je tu svoju šansu. Osnivane su kalemarske zadruge, još 1903. godine, preko kojih je išao plasman proizvoda. Nekada se bukvalno svaka kuća bavila kalemarstvom i u bivšoj Jugoslaviji skoro da nema vinograda ili voćnjaka koji nije zasađen sadnicama iz ovog kraja", kaže Saša Čolić.

Da bi se vinogradarstvo u Evropi spasilo, prešlo se na kalemljenje evropske loze.

Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka kalemarstvo je doživelo neverovatan uspeh. Čak 60 miliona sadnica je godišnje odlazilo iz ovog kraja u Rusiju. Uspeh su prekinuli raspad Jugoslavije i sankcije, i kalemarstvo u Srbiji, kao i sve ostalo, pretrpelo je težak udarac. Danas, manje ih je na broju nego početkom 20. veka, ali ne odustaju. Oni su i poslednja šansa da se ovaj jedinstveni zanat očuva, pa možda čak i unapredi.

Foto: Biljana Nenković

Tagovi

Kalemarstvo Lozni kalem Velika Drenova Podloga Saša Čolić Filoksera Vinogradar Pupoljci Okca Stratifikale


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi