Kod ovog uzgojnog oblika vinove loze nema redova sa žicom i armaturom

Od davnina, župski uzgojni oblik vinove loze koristi se kod vinograda bez armature ili sa kolcem uz čokot i za sorte koje postižu zadovoljavajuću rodnost i sa kratkom rezidbom. Ovakav način gajenja loze primenjuje se u uslovima koji onemogućavaju suviše bujan rast vinove loze. Radi se prvenstveno o područjima sa manjkom vode u vegetaciji. U ovakvim vinogradima primena mehanizacije je svedena na motokultivatore, a ostali agrotehnički zahvati uglavnom se obavljaju ručno ili uz pomoć manje gabaritne mehanizacije.

Obično se radi o manjim vinogradima i vinogradima na jako nagnutim terenima, kao i vinogradima na terasiranom zemljištu ili sadnji loze na terenu po izohipsama. Kako kod ovog gajenog oblika nema redova sa žicom i armaturom, krakovi loze su u različitim smerovima. Naslon od kolja je najčešće potreban dok se čokot ne razvije, a kasnije je nepotreban.

Razmak između susednih čokota obično je jednak u redu i između redova. Ali i tu ima izuzetaka, kod sorata koje daju kvalitetna i visokokvalitetna vina, što se naročito može videti u pojedinim evropskim zemljama, gde postoje modifikacije ovog uzgojnog oblika, tipa gobelet.

Zastupljen u Zapadnom Mediteranu

Na jugu Francuske, u Španiji i Portugaliji ovaj uzgojni oblik je zastupljen na velikim površinama. U novijim plantažnim vinogradima sa sličnim uzgojem primenjuje se razmak među redovima do 2,6 m zbog korišćenja mehanizacije, a krakovi čokota razvijeni su u jednoj ravni, u pravcu reda, što omogućuje prolaz i rad mehanizacije. Presecanje lastara se obavlja na udaljenosti od oko jedan centimetar iznad vršnog okca koji se ostavlja na kondirima, eventualno pojedinim kratkim lukovima.

Presek treba da ima blagu kosinu, suprotno od okca, kako bi se sokovi, koji se izdvajaju iz lastara pri suzenju, slivali suprotno od okca niz kondire, odnosno lukove. Stariji debeli delovi stabla se odsecaju testericama, pri čemu se vodi računa da se što manje povređuju krakovi čokota, odnosno da se prave što manje rane.

Župski uzgojni oblik karakteriše se time što se odneguje čokot visine do 30 cm, najčešće sa tri do pet krakova (peharast oblik). Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje među čokotima često je jedan do 1,3 m. Redovna rezidba sastoji se u tome što se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima, dok se ostali uklanjanju. Ostavljeni lastari režu se na dva do tri okca. Ovaj način rezidbe je pogodan samo za sorte koje dobro rađaju pri kratkoj rezidbi na jedan do tri okca (prokupac, slankamenka, kreaca...).

Može se rezati i na duže kondire (četiri do pet okaca), ali se mora voditi računa, da se najniži lastari uvek ostavljaju pri rezidbi, koji se opet režu na duge kondire. Postoji i modifikacija ovog peharastog (račvastog) uzgojnog oblika.

Pet godina se formira oblik

Formiranje oblika traje pet godina. U prvoj i drugoj godini kalem, odnosno loza se reže na jedan do dva okca. Posle druge godine razviju se dva lastara. U trećoj godini ti lastari se režu na kondire od dva okca i time se formiraju dva kraka. U četvrtoj godini iz dva reznika čokota razviju se dva lastara. Od razvijenih lastara u petoj godini izaberu se dva najbolja po razvoju i položaju i režu se na dva okca. Tako se formiraju četiri kraka, pod uslovom da je čokot dovoljno jak, a u protivnom ostavljaju se tri kraka. Kasnije se broj krakova može povećati do šest, pa i više.

Kod župskog uzgojnog oblika u početku, dok čokot nije ojačao, praksa je na čokotu ostaviti tri do četiri kraka, a naknadno se može razviti veći broj krakova. Tada se za formiranje krakova koriste lastari izbili iz ostavljenih reznika na čokotu ili lastari izbili iz čokota ("panja"), što je najjednostavniji i najčešći slučaj kod ovog uzgojnog oblika.

Naročita prednost ovog uzgojnog oblika je ta što u hladnim krajevima je moguće zagrtanje čokota, radi izbegavanja izmrzavanja loze. Pri razmaku sadnje 120 do 140 x 110 do 120 cm, broj okaca za jedan hektar iznosi u proseku od 45.000 do 91.000.

Pogodan za sorte koje dobro rađaju pri kratkoj rezidbi

Župski modifikovani uzgojni oblik sastoji se od stabla, najčešće visine 20 do 30 cm i četiri kraka, koji formiraju peharast oblik. Rezidba se sastoji što se na prošlogodišnjim kondirima ostavljaju najniži lastari, koji se režu na dva do tri okca, a viši lastari se uklanjaju. Međutim, na dva krajnja kraka, pored kondira za zamenu, ostavljajaju se i dugi kondiri sa četiri do pet ili kratki lukovi sa šest okaca, zbog čega je ovaj oblik i dobio naziv.

Prokupac - vino koje je promenilo reputaciju

Na taj način broj rodnih ostavljenih okaca je veći od 12 za razliku od standardnog oblika. Ovaj oblik pogodan je za sorte koje dobro rađaju pri kratkoj rezidbi (prokupac, slankamenka, kreaca, kadarka, ružica, kardinal, muskat hamburg, vranac i neke druge sorte).

Rezidba na kratke kondire kod ovog oblika je iz razloga kada bi se ostavili kondiri za zamenu sa više od dva do tri okca, došlo bi do zaslepljivanja donjih okaca i tada bi se krakovi čokota brzo izdužili. Međutim, krakovi se nakon izduživanja lako mogu obnoviti ostavljanjem reznika sa jednim okcem pri osnovi kraka. Još jedna prednost ovog uzgojnog oblika je u tome što može da se gaji uz kolac, bez upotrebe naslona sa žicama. Formiranje uzgojnog oblika predstavljeno je crtežom iznad pod A, B, C, D, E i F sa obeleženim rezovima na lastarima.