• Radovi u jesen
  • 08.10.2020. 18:00

Nakon berbe u vinogradu sledi đubrenje, obrada i malčiranje vinove loze

Jesen je vreme za obradu zemljišta, đubrenje i malčiranje, a zaštita od bolesti i štetočina će pričekati proleće. Posebno je važno da se fertilizacija obavi na vreme.

Foto: Depositphotos/zmijak
  • 191
  • 25
  • 0

Berba grožđa je u većini krajeva gotova, ali to ne znači da je kraj radovima u vinogradu. U periodu od oktobra do februara obavljaju se poslovi čiji je cilj da se zaštiti loza od niskih temperatura i da joj se obezbedi dobar rod u narednoj godinu.

Nakon berbe bi vinovu lozu, na kojoj su tokom vegetacije uočeni simptomi fitoplazmi, trebalo ukloniti iz vinograda. To treba uraditi uklanjanjem cele loze zajedno sa korenjem, izneti iz plantaže i uništiti, odnosno spaliti. Njihovo vađenje se može obaviti u toku jeseni dok zemljište ne smrzne ili u toku proleća.

Takođe, potrebno je obraditi zemljište i obaviti jesenju prihranu, kako bi se održala njegova plodnost. Vreme je i za malčiranje vinove loze, a zaštita od bolesti i štetočina će sačekati proleće 2021. godine.

Obavlja se zagrtanje loze

Pre obrade tla na površinu se dodaje stajsko ili mineralno đubrivo koje se zatim obradom unosi u dublje slojeve zemljišta. Zato je izuzetno važno jesene đubrenje jer se njim, za razliku od prolećnog, hraniva unose u dublje slojeve, odnosno bliže korenu.

Kod primene stajskog treba koristiti zrelo, fermentisano đubrivo, jer će tada njegovo delovanje biti najveće. U godini u kojoj se primenjuje stajnjak, količine mineralnih mogu se smanjiti za trećinu.

Što se tiče mineralnih đubriva, danas se većinom koriste kompleksna različitih svojstava, a posebno su povoljne sledeće kombinacije: PK - 20:30, NPK - 7:14:21 ili 8:16:22 i KAN 27 odsto.

Šta raditi u vinogradu prve godine posle sadnje?

U plantažnim vinogradima sa širokim razmacima između redova jesenja obrada se obavlja na dubini od 25 do 35 cm, a u zasadima sa uskim razmakom od 15 do 20 cm, objašnjava Darko Kantoci, dipl.ing.agr. u radu Obrada zemljišta u vinogradu, đubrenje i zaštita vinograda objavljenom u Glasniku zaštite bilja 6/2008.

Takođe se u jesen, ako je klimatski potrebno, zagrće vinova loza. Važno je da pri tome bude pokrivena donja trećina mladice, a štiti se pet do šest pupoljaka na osnovi. Treba napomenuti da se većinom zagrću samo niži delovi, a neophodno je u područjima gde su temperature ispod -15°C.

Fertilizaciju je važno obaviti na vreme

Vinova loza za svoj rast i razvoj zahteva veći broj biogenih elemenata poput azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, bora, gvožđa i drugih koje prima preko korena iz zemljišta. Iako se većina njih nalazi u zemljištu, loza najviše troši azot, fosfor i kalijum koji se potom moraju unositi prihranom.

Prekasno đubrenje krajem oktobra, na laganim zemljištima peščane ilovače ima premalo uticaja na jesenji rast korena.

"Često se izvodi prekasno i do mesec dana posle berbe, odnosno u novembru, i tada više nema jesenjeg rasta korena, što negativno utiče na nepovratno ispiranje azota u podzemne vode", upozorava diplomirani inženjer agronomije Adrian Horvat na stranicama Uprave za stručnu podršku razvoju poljoprivrede i ribarstva.

U zaštitu se kreće nakon rezidbe

"U proleće nakon rezidbe, kada loza ulazi u fazu vunastih pupoljaka i kada se pojave vrhovi listova obavlja se prva prevencija protiv najvažnijijh štetočina na početku vegetacije, a to je crna pegavost (Phomopsis viticola), grinja koja izaziva akarinozu (Calepitrimerus vitis) i erinozu (Eriophyes vitis)“, objašnjavaju nam sagovornici.

Dodaju i da se osim ovih u pojedinim godinama i lokacijama početkom vegetacije mogu javiti i gusenice koje grizu pupoljke, zato bi i na njih posebno trebalo obratiti pažnju.

Preparati registrovani za lozu i pojedine štetne organizme mogu se koristiti za suzbijanje pomenutih štetnih organizama na početku vegetacije vinove loze.


Tagovi

Vinograd Jesenji radovi Đubrenje Obrada zemljišta Zagrtanje


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.