Nikad ranija berba grožđa u Jablaničkom okrugu - rod smanjen i do 40 odsto

Nezapamćena suša koja vlada našom zemljom već nekoliko meseci uticala je na prinos gotovo svih poljoprivrednih kultura. Gubitak u prinosu usled ekstremno visokih temperatura nije zaobišao ni vinograde koji se u našoj zemlji prostiru na oko 25.000 hektara.

Prema izveštaju PSSS u Leskovcu, usled nedostatka padavina, prinos vinove loze u Jablaničkom okrugu je na većini lokaliteta smanjen za 30 do 40 odsto. Na lokalitetima gde je bilo olujnog nevremena praćenog gradom štete su još veće.

Sve manje zasada pod vinovom lozom

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u ovoj službi, Aleksandar Mitić, ističe da se u Jablaničkom okrugu površine pod vinogradima smanjuju i ne prelaze više od 1.000 hektara.

"Na pomenutim površinama se nalaze kako savremeni plantažni zasadi, tako i individualni proizvođački vinogradi. Na žalost, površine se smanjuju i mnogo je napuštenih zasada, kao i onih koji se ne obrađuju redovno", kaže naš sagovornik i dodaje da je glavni razlog za raniju berbu isključivo suša.

Jablanički okrug ima četiri vinogorja: vinaračko, babičko, vlasotinačko i pustorečko, a berba je već krenula na gotovo svim lokalitetima.

Dobra vest: manje bolesti u vinogradima

Kvalitet grožđa u ovom regionu je generalno dobar, napominje Mitić, jer usled nedostatka padavina nije bilo uslova za ostvarivanje bolesti.

"Ako se prisetimo prošle godine koja je obilovala bolestima u vinogradima, sada to nije slučaj. Ne možemo reći da nije bilo ostvarenih infekcija, ali su one zanemarljive."

Suša je direktna pretnja vinovoj lozi, kako je prilagoditi klimatskim promenama?

Najviše problema donele su visoke temperature i manjak padavina.

"Suša je znatno smanjila prinos grožđa ove godine, pa su bobice ostale sitne. Tamo gde je bilo uslova za navodnjavanje i prinos i kvalitet je na zavidnom nivou", ističe ovaj savetodavac, dodajući da je grad pogodio 15 do 20 odsto atara. 

Na sreću, nema značajnijih šteta u vinogradarskoj proizvodnji.

Na vreme početi sa berbom

"Treba napomenuti da je važan pravi momenat berbe, pogotovo vinskih sorti, zbog odnosa šećera i kiselina. Ukoliko je taj odnos narušen, vino ne može biti kvalitetno. Ako se zakasni sa berbom, a grožđe ima veliki procenat šećera, doći će do inhibicije alkoholnog vrenja što će loše uticati na kvalitet vina", napominje naš sagovornik.

Nikad ranija berba belog grožđa: "Čini se da ćemo biti novi mediteranski region"

Nakon obilaska terena i pregleda parcela Mitić zaključuje da je očekivani prinos vinskih sorti od pet do šest tona po hektaru, a stonih 10 do 12 tona, što je ispod proseka.

"Ono što se savetuje poljoprivrednim proizvođačima nakon berbe je blagovremena primena đubriva na jesen, obrada zemljišta, kao i rezidba kako bi se ravnomerno opteretili čokoti, što je veoma važno za narednu vegetacionu sezonu", završava ovaj savetodavac.

U Kolubarskom okrugu završena berba belih sorti

Slična situacija je i u Kolubarskom okrugu gde se vinogradi nalaze na površini od 200 hektara. Prema izveštaju PSSS Valjevo, berba većine belih sorti grožđa je završena, crvenih tek počinje. Prinos je za 20 odsto manji od prosečnog. Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u ovoj službi, Jovan Milinković, ističe da su razlozi za smanjen prinos pozni prolećni mraz, kao i dva toplotna talasa tokom letnjih meseci.

"Kvalitet grožđa je jako dobar, jedino što su bobice usled suše i visokih teperatura sitnije nego što bi trebalo. Sorte sa debljom pokožicom, kao što je Tamnjanika, su bolje podnele sušu i na njima nema ožegotina od sunca", kaže on i dodaje da je aromatski kompleks dobar, ali će se tek za oko tri meseca znati kakva je bila godina. Odnosno, kada se napravi vino.

Morava se poslednja bere

Kako dodaje, među poslednjim sortama se bere domaća, autohtona sorta Morava, stvorena u Sremskim Karlovcima. Ona daje elegantno vino sa karakterističnim mirisom koji podseća na Sovinjon, a takođe ima i ukus zove.

"Morava se u Kolubarskom okrugu gaji na nekih 20 hektara. Površine pod ovom sortom se sve više povećavaju, jer je tolerantna na bolesti, a naročito na sivu trulež čiji je prouzrokovač Botrytis cinerea. Jednostavna je za gajenje i veoma je perspektivna", ističe Milinković i zaključuje da njeno vreme tek dolazi.