Pripremite pravilno lozne kalemove za sadnju

Sadnja vinove loze ne može da se obavi bez dobro pripremljenih loznih kalemova. Zbog toga je važno na vreme pripremiti kvalitetan sadni materijal, koji zadovoljava anatomsko morfološke, fiziološke, genetske i zdravstvene kriterijume. Drugim rečima, lozni materijal, treba da ima ogovarajuću deklaraciju o kvalitetu, sertifikat o autentičnosti i čistoći sorte i uverenje o zdravstvenom stanju. Tek posle izvršenog pregleda, treba sprovesti neophodne pripreme za sadnju.

Prvo treba pregledati kalemove

Nebojša Mladenović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ističe da vreme od iznošenja loznih kalemova do njihove sadnje treba da bude što kraće. Zato je važno da se pre ove operacije, materijal dobro pregleda kako bi se odbacile loše sadnice i obavilo skraćivanje lastara na jedan do dva okca i korenova na 10  do 12cm. Priprema kalemova treba da se odvija na zaštićenom mestu, kako oni ne bi bili izloženi suncu i vetru. Vinogradari mogu da ih održe u dobrom stanju kvašenjem ili provizornim topljenjem u vlažnom pesku. Tako pripremljeni moraju biti zasađeni u roku od dva do tri dana.

U našim klimatskim uslovima, kalemove treba saditi kada su u fazi zimskog mirovanja. To treba uraditi početkom proleća ili u jesen. Sadnju je najbolje obaviti tokom marta meseca, odnosno čim se zemlja ocedi i zagreje. Dubina sadnje vinove zavisi od reljefa i klime. U načelu, treba saditi tako da spojno mesto bude u nivou površine zemlje. Na nagnutim terenima usled erozije na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja, a na nižim do zatrpavanja. Na onim višim, spojna mesta postaju ogoljena, a na nižim zatrpana. Da bi se to ublažilo na višim delovima, sade se tako da budu 3 - 4cm ispod, a na nižim 3 - 4cm iznad površine zemlje. Dubina sadnje iznosi 35 - 40 cm.

"Jamiće je najjednostavnije iskopati ručno pomoću ašova i oni mogu imati trouglasti ili pravougaoni oblik. Dubina treba da bude 5 - 10 cm veća od dužine korenovog stabla sadnog materijala u prečniku od 40 cm. Mesto za kopanje jamića obeležava se kočićima prilikom razmeravanja redova i sadnih mesta", objašnjava Mladenović.

Prema njegovim rečima, tehnika sadnje vinove loze u jamiće najstariji je i još uvek veoma pristupačan način. Kopanje treba uskladiti sa dinamikom sadnje kalemova kako ne bi stajali duže vreme otvoreni i bili izloženi isušivanju. Oni koji su duže čuvani obavezno treba držati potopljene u vodi, iznad spojnog mesta do 24 sata. Pre nego što se posade, zbog boljeg prijema žile, treba ih umočiti u rastvor bakarnog preparata zbog dezinfekcije, a posle toga u žitku smesu goveđe balege i glinovite zemlje. Ovako pripremljene treba staviti u iskopane jamiće. Nije, međutim, preporučljivo da se svi kalemovi odjednom raznesu do jamića.

Uspešna proizvodnja sadnica voća i vinove loze

"Kada se kalemovi raznesu do jamića, sadnju treba početi tako što se na njihovo dno najpre ubaci sloj od 5 - 6 cm trošne, plodne i umereno vlažne zemlje, od čega se sačini blaga humka. Potom se bazalni deo kalema stavlja na vrh humke, a rukama rasporede žile tako da zauzme simetričan raspored kako bi zahvatile sve strane jamića. Spojno mesto treba da bude 2 - 3 cm iznad zemljine površine naslonjeno na marker koji je postavljen za obeležavanje mesta za sađenje", naglašava savetodavac.

Obavezna je dezinfekcija zemljišta

On takođe ističe da korenov sistem treba da zauzme polukružni položaj, a zemlja se u jamiće vraća obrnutim redom. Posle postavljanja kalema, preko žila se nabaca sloj trošne, plodne i umereno vlažne zemlje, visine 15 - 20 cm. Nakon toga, dodaje se mešavina pregorelog stajnjaka 4 - 5cm i sitnijih zemljišnih frakcija. Kada se to uradi onda obavezno pristupiti blagom sabijanju, zbog izbacivanja vazduha i zalivanja u količini od 3 - 5 litara vode po jamiću. Pre zatrpavanja, obavezno treba dodati oko 150 grama kompleksnog mineralnog đubriva NPK, sa većim sadržajem fosfora i kalijuma.  Obavezna je i dezinfekcija tla protiv insekta koji mogu da oštete i unište mlade lastare. Sredstva treba rasturiti oko spojnog mesta u krug, tako da budu u prečniku od 20 - 25  cm. Kada se to završi obavezno oko ovako popunjenog jamića napraviti humku.

"Uloga humke je da kalem i spojno mesto sačuva od isušivanja, mehaničkih povreda, da mlade lastare sačuva od lomljenja i pripeke i da njegove nežne delove zaštiti od napada štetočine i kasnog prolećnog mraza i grada. Pre njenog obrazovanja treba postaviti i odgovarajuće kočeve koji će služiti kao naslon mladoj lozi", kaže on.

Poručuje vinogradarima da humku obavezno obrazuju motikom tako što će navući sitnu, umereno vlažnu zemlju sa ciljem da se pokrije nadzemni deo kalema. Može se i rukom usitniti da bi bila što finije strukture. Visina zavisi od tipa tla. Na peskovitom i lako propusnom je 10 - 12 cm dok na težem, vlažnom i smoničavom, humka dostiže visinu od 6 - 8 cm. Visina sloja zemlje u njoj računa se od najvišeg okca na lastaru kalema. Krajnje oblikovanje obavlja se ručno. Ovom operacijom završeni su svi postupci oko sadnje ožiljenih kalemova vinove loze.