• Đubrenje vinograda
  • 28.02.2021. 12:00

Prolećno đubrenje vinove loze - azot je potreban, ali ne preterujte

Prolećna prihrana obavlja se pre kretanja i tokom vegetacije, a količine se određuju prema kondicionom stanju vinograda, očekivanom prinosu i količinama azota u zemljištu.

Foto: Depositphotos/lucysd
  • 1.921
  • 375
  • 0

Đubrenje predstavlja jednu od najvažnijih agrotehničkih mera u vinogradu. Njome poboljšavamo strukturu zemljišta, regulišemo trajanje vegetacije, povećavamo otpornost na mraz, bolesti i štetočine i osiguravamo trajnost i dugovečnost vinove loze.

Osnovno đubrenje vinograda obavlja se u jesen, u kombinaciji s obradom. Ali, u proleće je potrebna i dopunska ili bolje rečeno, prihrana

Sprovodi se azotnim đubrivima pre kretanja i tokom vegetacije, a količine se određuju prema kondicijskom stanju vinograda, očekivanom prinosu i količinama azota u tlu.

Zbog navedenog je važno uraditi analizu zemljišta čime utvrđujemo nivo hemijskih (pH, karbonati, EC) i fizikalnih svojstva kao i sadržaj hranljivih elemenata. Saznajemo kog elementa ima previše ili premalo pa na taj način primenjujemo potrebno đubrivo. Važno je napomenuti da je preporuka stručnjaka da se analiza radi svake godine.

U prolećnoj prihrani preporučuje se prihrana vinograda azotnim đubrivom. 

Temperatura zemlje mora da bude iznad 8°C

Adrian Horvat, diplomirani inženjer agronomije i viši stručni savetnik hortikulture naglašava da svakako treba imati na umu i temperaturu zemljišta jer koren većine drvenastih kultura može da usvaja hraniva tek kada se ona podigne iznad 8°C. 

"Stoga je svako prekasno ili prerano dodavanje hraniva nepotrebno pošto umesto usvajanja istih imamo ispiranje i gubitak kišom i snegom u dublje slojeve zemljišta", upozorava. 

Hraniva se usvajaju tek nakon 8°C temeprature tla (Foto: R.Prusina)

Ovaj stručnjak podseća kako su vinovoj lozi za svoj pravilan rast i razvoj potrebna određena hraniva koja možemo najjednostavnije da podelimo u ona koja su lozi potrebna u nešto većim količnama (makroelementi), a to su azot (N), kalijum (K), fosfor (P) magnezijum (Mg), kalcijum (Ca), sumpor (S), kao i ona koja su potrebna u vrlo malim količinama (mikroelementi), a to su bor (B), gvožđe (Fe), mangan (Mn), cink (Zn), bakar (Cu), molibden ( Mo) i kobalt (Co). Dodaje da je svaki od ovih elementa u osnovi koristan, ali može biti i štetan ako ga ima u prevelikoj količini.

Stoga za svaku biljnu vrstu postoji određeni odnos jer, kako ističe, rod najčešće zavisi od onog elementa kojeg ima najmanje.

"Tako, na primer, pojačano đubrenje azotnim ili kalijumovim đubrivima ne može podići rod grožđa, ako je on ograničen manjkom bora. Štaviše, može samo naneti štete jer se smanjuje otpornost na neke bolesti. Povećanje roda može da prati povećanje đubrenja samo do određene količine, nakon toga rod ostaje isti, a daljim povećanjem mogu da se jave i neželjeni efekti, pa količina i kvalitet grožđa opada", pojašnjava Horvat.

Tip zemljišta i đubrenje 

Kada je reč o tipovima tla, kaže kako, neka imaju jaku mogućnost vezivanja hraniva, a neka vrlo slabu. Tako je taj potencijal veći u težim, glinovitim zemljištima.

"Tu može doći do fiksacije nekih elemenata u lamelama sekundarnih minerala kaolinita, ilita, kao što su fosfor, kalijum, magnezijum. U njima je neophodno dubokom obradom uneti kiseonik, kako bi hranljivi elementi postali pristupačniji i omogućili rast i razvoj najmlađeg korenja koje usvaja hraniva", konkretizuje i dodaje da se nasuprot njima, u laganim i peskovitim zemljištima hraniva lakše ispiraju. 

"Od svih hranljivih elemenata najviše podložan ispiranju je bor. Sledi ga azot, posebno nitratni oblik, dok se fosfor vrlo teško ispira i premešta u dublje slojeve, naročito u težim glinovitim zemljištima."

Primanje i postotak iskorišćavanja hranljivih elemenata uveliko zavisi i od kiselosti (pH) zemljišta. Što je zemlja kiselija, pH niži, to je i postotak iskorišćavanja hraniva iz đubrenja manji.

NPK sa više azota

Kada je reč o azotu, za koga smo rekli da se većinom dodaje u prolećnoj prihrani, treba imati na umu odnos prema drugim elementima. 

Horvat pojašnjava da niska koncentracija kalijuma utiče na prekomerno usvajanje azota. S druge strane, da bi se on mogao uredno usvajati, u tlu treba biti određena količina sumpora. Smanjena količina raspoloživog azota, utiče na pojačano usvajanje fosfora, što je detaljno objasnio u članku o osnovnim principima đubrenja i kretanja hraniva u vinovoj lozi i zemljištu.

Dakle, u prolećnoj prihrani preporučljivo je da koristimo NPK đubriva sa više azota, a manje fosfora i kalijuma, odnosno formulaciju NPK 20-10-10 i NPK 15-15-15.

Jaku mogućnost vezivanja hraniva imaju glinovita zemljišta (Foto: Depositphotos/N.B.foto)

Proizvođači đubriva savetuju da, ako je ukupna potreba za fosforom i kalijumom podmirena u jesenjem đubrenju, ova rana prolećna obavlja se jednim od azotnih (UREA, KAN i sl.), s tim da se prihrana Ureom posle završenog cvetanja ne preporučuje jer bi se kasnim dodavanjem tog elementa produžila vegetacija, što bi nepovoljno uticalo na dozrevanje i kvalitet grožđa, kao i sazrevanje lastara.

Ne preterujte sa količinom

Mirela Trdenić u radu "Ishrana i đubrenje vinove loze", ističe kako se prva prihrana Ureom obavlja u proleće prilikom prve obrade zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristiti do cvetanja za intenzivan porast mladica.

"Urea se mora plitko uneti u zemljište radi sprečavanja gubitka azota isparavanjem. Preporučuje se dodavanje, uvažavajući njegovu količinu dodatu pri jesenjem đubrenju, oko 130 kg/ha ili 13 g/m2 Uree. U maju se nakon cvetanja obavlja još jedna prihrana KAN-om u količini 100-130 kg/ha ili 10-13 g/ m2 zavisno od količine zametnutog roda.

Pojašnjava kako je uloga azota stvaranje temelja za dobru rodnost i povećanje lisne površine u kojoj se sintetišu odnosno stvaraju asimilati (ugljenohidrati, šećeri), a od hranljivih elemenata najviše utiče na povećanje prinosa.

"Takođe do određene mere povoljno utiče na stvaranje polena i na oplodnju."

Nakon đubrenja potrebno je obaviti i obradu zemljišta koja se, kako u članku "Obrada tla u vinogradu, đubrenje i zaštita vinograda" piše diplomirani inženjer agronomije Darko Kantoci, u proleće obavlja na dubinu od 20 do 25 cm u plantažnim vinogradima, a na 10 do 15 cm u vinogradima sa malim razmacima sadnje. Na taj način se ono unosi dublje u zemlju.

Ali, za kraj ponovimo, u prolećnom đubrenju ne treba preterivati sa azotom jer prekomerna količina ovog elementa, naročito ako nije izbalansirana fosforom i kalijumom, može izazvati prebujan rast mladica, što pogoduje razvoju bolesti, te osipanje cveta uz pojavu rahlosti grozda i produžetak vegetacije do kasno u jesen. 


Tagovi

Đubrenje vinograda Prolećno đubrenje Prihrana Azotna đubriva Vinograd


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.


Partner

Agroklub doo Novi Sad

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/