Rezidba vinove loze bi ove godine mogla da počne ranije, na šta paziti?

Rezidba je ključan i neizostavan deo vinogradarstva koji direktno utiče na rodnost i kvalitet vinove loze tokom godine. Ovaj proces obično započinje nakon što lišće opadne i biljka povuče sve hranjljive materije nazad u koren ili zemljište. Tek tada se može sigurno započeti.

O važnosti celog postupka dobro je svestan Ivan Gerštmajer Zelember, četvrta generacija vinara i vinogradara iz Zmajevca, nedaleko od Osijeka u susednoj Hrvatskoj. Od 2015. godine upravlja sa sedam hektara vinograda, pretežno zasađenih belim sortama poput graševine, sivog i belog pinota, uz dodatak crvenih sorti kao što su kaberne suvinjon i frankovka. 

Ranija berba i rezidba

Rezidba bi ove godine mogla da počne ranije, napominje Gerštmajer Zelember, jer klimatske promene sve više utiču na vinograde, što se posebno ogledalo u ranijem sazrevanju grožđa i berbi. Zabeležena je jedna od najranijih berbi ikada, gde se već sredinom avgusta moglo početi s njom, što ranije nije bio slučaj.

"S obzirom na ove promene, verovatno će i rezidba ove godine početi ranije nego što smo navikli. Nekada smo s njom kretali početkom januara, pa čak i početkom februara, ali u poslednjih nekoliko godina, zbog sve izraženijih klimatskih promena, taj proces se pomera sve ranije. Tako da možda možemo početi već krajem oktobra", rekao je Gerštmajer Zelember.

Bolesti u vinogradu

Pre same rezidbe potrebno je pronaći obolele biljke sa kojima se mora oprezno postupati kako se sprečilo širenje bolesti u vinogradu. Važno je obratiti pažnju na sve češće bolesti kao što su eska, zlatna žutica, pa čak i retki rak vinove loze.

Kako suzbiti esku vinove loze?

"Kod zlatne žutice, simptomi se manifestuju u obliku kopljastog uvijanja lista, dok se kod eske može primetiti sušenje lista od rubova prema unutrašnjosti. Međutim, nisu uvek lako prepoznatljivi", objašnjava vinogradar.

Ako primetimo da je loza bolesna ili zaražena, treba je obeležiti i nakon opadanja lista izrezati.

"To je najbolja prevencija - izneti zaražene delove iz vinograda i zbrinuti ih, po mogućnosti spaljivanjem, kako bi se sprečilo širenje", kaže Gerštmajer Zelember. 

Ističe, ovaj postupak je način kontrole širenja virusnih i gljivičnih oboljenja unutar celog vinograda.

Dezinfekcija pribora

"Dezinfekcija alata je posebno važna. Za gljivična oboljenja preporučuje se korišćenje kalijum permanganata i etilnog alkohola, dok se za virusna oboljenja koristi etilni alkohol."

Alat treba da bude oštar, po mogućnosti nov, uvek naoštren i dezinfikovan pre upotrebe.

Kako kaže, postoji mogućnost korišćenja dva para makaza, gde bi jedan par bio u alkoholu dok se drugi koristi, pa se naizmenično koriste. Međutim, ove postupke često je teško sprovoditi u praksi, posebno ako nismo lično prisutni u vinogradu. 

"Najbolja prevencija je ipak pravilno obeležavanje i uklanjanje zaraženih čokota tekom godine, čime se značajno smanjuje rizik prenošenja bolesti", dodaje.

Plod sa veoma zaraženih biljaka

Loza je divlja biljka koja prirodno raste iz korena, iako smo je mi kultivisali i prilagodili za uzgoj. Ona zadržava svoj prirodni genetski potencijal za obnovu. Međutim, iako je sama po sebi otporna, plod sa veoma zaraženih biljaka može predstavljati problem. Zaražene treba obeležiti, ali uklanjanje je najbolje obaviti nakon berbe.

"Nema smisla sada uklanjati rodne biljke, s obzirom na to da berba upravo počinje. Međutim, za one koje su jako zaražene ili su se već osušile, bez obzira na to što možda još imaju plod, njega ne bi trebalo brati", zaključuje naš sagovornik.

Objašnjava, plod sa takvih biljaka može kasnije, u procesu proizvodnje vina ili fermentacije, izazvati anomalne (neuravnotežene, nepredvidljive) mirise i mane u vinu, što može dovesti do njegovog kvarenja.