• Vodni stres
  • 18.02.2021. 18:00

Šta radi vinova loza pod stresom?

Što je više vinova loza "pod stresom", žedna vode i gladna hraniva, daje bolje vino?

Foto: Depositphotos/SonSam
  • 147
  • 34
  • 0

Vinova loza u prirodi raste kao biljka penjačica, u šumskom staništu gde su joj potpore stabla i grmlje. Ima li dovoljno vode, raste u visinu, a u slučaju da koji od izdanaka dodirne zemlju, na tom će mestu razviti korenov sistem. 

Ovako slobodna, ne mora se "truditi" da da obilne i slatke plodove jer se razmnožava vegetativno, a ne semenom koji u njenom slučaju raznose ptice. Takvo je grožđe trpko i daje slaba, kisela vina. 

Zato se i kaže da vinova loza što je više "pod stresom", žedna vode i gladna hraniva u zemljištu daje najbolje vino. 

Razmišljajmo kao loza! 

Potvrdio je to za Decanter i novozelandski vinar i vinogradar, Stiv Smit.

"Razmišljajmo kao loza! Njen razlog nije proizvodnja vina nego dobijanje što zrelijeg i slađeg grožđa, da bi privukla ptice koje će širiti njeno seme i vrstu", navodi Smit pojasnivši da ako je biljci lako preživljavati na plodnom zemljištu uz mnogo vlage, ona će svu svoju energiju (i šećere) uložiti u izdanke i lišće jer se ne oseća ugroženom. 

"Ali, ako rastem u manje plodnom tlu, s vrlo malo vode, onda mislim da bih trebalo otići odavde jer bih mogla umreti. Tada ću energiju uložiti u grožđe, učiniti ga ukusnim za ptice i tako raširiti svoje seme", uživeo se u njenu ulogu. 

Dodaje da ako je grožđe slatko i ukusno za ptice, onda je odlično i za vinare. Kaže da otuda dolazi i izraz "Loza koja se bori daje najbolje vino" ili, kako bismo rekli za nas ljude: "Mirno more nije stvorilo mornara". 

Ipak, Smit upozorava da treba paziti da se ne pređe granica. Previše borbe znači i previše šećera, ili pak gubitak šećera zbog opadanja listova, ali i gubitak kiseline, žilavih tanina. Dodaje i da su svaka sorta, podloga i nalazište različiti te da se loza specifično bori, zavisno i od fenofaze pa daje drugačije rezultate. 

"Naše umeće je kontrola svega ovoga, a pravi izraz bi trebalo da zvuči da mala borba vinove loze daje najbolje vino", zaključuje. 

Delomično isušivanje korena

Ova načela, čini se, potkrepljuje i tehnika naziva delimično isušivanje korena (engl. partial root drying). Istraživanje britanskih naučnika sa Univerziteta Lankaster i vinogradara sa Univerziteta Adelaide, odnosilo se na navodnjavanje jedne strane korena, i to kada je druga strana bila pod uticajem suše, što traje pet do 14 dana. Nakon toga se navodnjava suva strana. Ciklus se nastavlja što znači da je barem deo korenskog sistema čitavo vreme pod vodnim stresom, piše wineanorak.

Uzgoj vinove loze u pustinji pomaže u borbi sa klimatskim promenama?

Rezultat je takođe koncentracija biljke na proizvodnju plodova, a ne lišća. Osim što se dobija slađe grožđe, ističu, štedi se i voda. Naravno, u ovakvim je uslovima i prinos niži, ali on tada daje vrhunska vina. 

Ipak, upozoravaju da u klimatskim uslovima sa visokim temperaturama, a kakvima smo sve češće izloženi, loza zaustavlja razvoj plodova i svoj vegetativni rast. Takođe, previše stresa, kao i kod ljudi čini je osetljivijima na bolesti. 

Dakle, ključ je ravnoteža. 


Tagovi

Vinova loza Vodni stres Suša Navodnjavanje Vino Šećeri


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

U periodu od 22. do 25. februara na Zlatiboru je održano 16. savetovanje o zaštiti bilja. Sveukupan sadržaj odnosio na naučne radove u okviru zaštite voćaka i vinove loze, zaštite šuma, ukrasnih i lekovitih biljaka i održive primene pestici... Više [+]