Uzgoj vinove loze u pustinji pomaže u borbi sa klimatskim promenama?

U južnom delu Izraela, pustinji Negev, u blizini mesta Micpe Ramon nalazi se zasad vinove loze koji je jedini komad zelenila na tom području. Kako piše euronews, reč je o zasadima koji su deo istraživanja kako ova vrsta može opstati u ekstremnim vremenskim uslovima, uobičajenim za tu regiju.

U tom delu ove bliskoistočne države padne samo 10 cm kiše godišnje, a dnevne temperature mogu da dosegnu 38°C dok tokom zimskih noći one padaju ispod nule. Uprkos tome, čokoti se dobro drže, a tamo ima i dvadesetak vinarija koje se bave i turizmom.

Projekat je započet još 2014. godine kada je kompanija za navodnjavanje "Netafim" uz podršku izraelske i italijanske vlade pokrenula proces snabdevanja vinove loze vodom. Njihov jedinstveni pristup odmah je dobio pažnju tradicionalnih vinorodnih regija širom sveta, jer su shvatili da će zbog globalnog zagrevanja takva praksa postati nužna. Prema Međunarodnoj organizaciji za vinogradarstvo i vinarstvo, zbog suše je 2019. godine proizvodnja vina u Italiji i Francuskoj pala za 15 odsto, a u Španiji čak 24 odsto.

"Pustinja Negev služi za razumevanje uticaja klimatskih promena na uzgoj i kao pomoć u pronalasku rešenja za prilagođavanje na nove uslove", kaže Aron Fejt, molekularni biolog sa univerziteta Ben-Gurion koji vodi ovo istraživanje.

Drevno nasleđe koriste na moderan način

U tom pustinjskom kraju vinogradarstvo opstaje hiljadama godina. Pleme koje je tamo živelo pre otprilike 2.500 godina izgradilo je terase i male kamene brane kako bi preusmeravali vodu prema čokotima za vreme retkih pljuskova.

Sada Fejt i njegove kolege koriste ovo drevno nasleđe i na moderan način pokušavaju da razviju nove tehnike za uzgoj u pustinji. Jedna od njih, za naše podneblje uobičajna, predstavlja vertikalni model sa ciljem da lišće stvara senku i čuva biljku od toplote. Međutim, naučnici još uvek eksperimentišu i sa mrežama različite gustoće i drugim materijalima kako bi ograničili izloženost toploti.

"Grožđe sazreva brže u toplijim uslovima, što dovodi do niže kiselosti i više nivoe šećera", pojašnjava Fejt dodavši da upravo od toga zavisi kvalitet ovog pića. Osim toga, naučnici ispituju i ostale tehnike koje uključuju senzore za merenje nivoa vlage u zemljištu i termalne kamere koje prate koncentracije hlorofila u vinovoj lozi. Testiraju malčiranje i pokrivanje korenja plastičnim pločama kako bi sprečili isparavanje. Uz to, proučavaju kombinacije sorti i podloga koje mogu podneti slanost zemljišta.

Kako bi testirali inovacije, rade sa lokalnim vinarijama, a vlasnik jedne od njih, Eran Raz priseća se vremena kada je prema svojim zasadima morao da preusmeri vodu kojom su se tuširale komšije. Danas je crpi iz lokalnog vodovoda, a proces navodnjavanja prati na svom pametnom telefonu.

"Imam gotovo potpunu kontrolu nad rastom grožđa", govori on.

Budućnost koja čeka Evropu?

"Evropski proizvođači su zabrinuti zbog klimatskih promena", napominje Enriko Peterlunger, profesor vinogradarstva na Univerzitetu u Udinama u Furlaniji-Julijskoj krajini Italije.

"Prate na koji se način njihove izraelski kolege nose sa teškim uslovima, jer je to budućnost koja ih čeka", upozorava.

Neki proizvođači u njegovoj regiji već pokušavaju da iskoriste sistem navodnjavanja "kap po kap" koji precizno dovodi tačno određenu količinu vode izravno do korena biljke. Podseća kako su do nedavno evropski propisi zabranjivali takvu praksu jer nije bilo u skladu s pravilima teroara.

Nestaće polovina svetskih vinograda?

"Uveli smo navodnjavanje u najvažniju regiju u Italiji", kaže Peterlunger dodavši da to mnogo govori o tome šta zapravo znače klimatske promene za proizvodnju i koliko im se moramo prilagoditi.

To nije jedino područje koje se nosi sa tim problemom. Prošle godine u francuskom Bordou najavljeno je da će se vinogradarima omogućiti uzgoj sedam novih sorti koje će se moći naći u njihovim vinima, a i italijanska regija, Franćakorta je pokrenula sličnu inicijativu.