Teška i čudna godina za vinogradare, ali poručuju: Biće kvalitetnog vina

Sovinjon beli najzastupljenija je sorta grožđa u valjevskom kraju i vinogradi koji su okrenuti ka jugu već su obrani. Ista situacija je i sa sortom šardone koji je drugi po zastupljenosti, a veliku pažnju vinogradari poklanjaju uzgoju sorte morava.

U vinogradu porodice Milinković berba je počela poslednjih dana avgusta, jer se čekao pravi trenutak. 

"Procenat šećera je sada od 22 do 24 odsto i to je idealno za pravljenje belih vina. Od ovog grožđa dobijamo fina, pitka i harmonična vina koja sadrže 11 odsto alkohola", objašnjava nam vinogradar Jovan Milinković.

Vegetacija počela u martu

Za vinogradare je ovo bila veoma zahtevna godina i pomalo čudna, jer je vinova loza počela svoju vegetaciju krajem marta. To se nikada nije desilo, a tako nešto ne pamte ni najstariji vinogradari.

“Ove godine imamo berbu tri nedelje ranije nego što je uobičajeno. Suvi i topli periodi ovog leta doveli do toga da biljka brže prolazi kroz određene fenofaze i da grožđe već krajem avgusta ima punu zrelost". 

Iako je prešao osamdesetu, Desimir Milinković je svakodnevno u vinogradu.

"Uglavnom radim ujutru i popodne i to mi je zadovoljstvo. Da bi se održao vinograd mora puno da se radi. Između redova se mora obrađivati tanjiračom i kopačicom, imamo i mašinu koja "šiša" vrhove i sa starne, da nema tih mašina ne bi to izgledalo ovako uredno", objašnjava Desimir i dodaje da se moraju sklanjati lastari da ne bi bio previše gust sklop jer onda i bolesti mogu ugroziti lozu.

Nikad ranija berba grožđa u Jablaničkom okrugu - rod smanjen i do 40 odsto

"Ovde je tri hektara pod lozom i ovo je sedma godina od kako postoji zasad. Imamo tri sorte, hamburg, tamnjanac i sovinjon. Mogu reći da nikad nije bolje rodilo grožđe, nego što je ove godine, a imali smo sreću da nije bilo grada. Imamo u planu da zasadimo još pola hektara."

Vinogradi se "sele" na sever 

Stručnjaci očekuju da će se slični vremenski uslovi nastaviti i narednih godina, ali je dobro što je vinova loza prilagodljiva klimatskim promenama.

"Vinogradi koji se nalaze na našem podneblju su u idealnim klimatskim uslovima, ali je već sada primetno da se granica gde se gaji grožđe polako pomera ka severu. Već sada imamo delova Španije i Francuske gde je postalo previše toplo da bi se gajila vinova loza", kaže Jovan Milinković koji je i stručnjak zaposlen u PSSS Valjevo.

Dodaje da grožđe "neće" pretople noći, naročito u periodu sazrevanja.

"Desetak dana pre sazrevanja, bilo bi idealno da noćne temperature budu ispod 20 stepeni kako bi došlo do određenih biohemijskih procesa u sokovima. Ako toga nema, dobićemo jako vino koje nije pitko jer se aromatična jedinjenja teško prenose u vino."

U Srbiji sve bolji uslovi 

Iako za valjevski kraj postoji karta reonizacije koja pokazuje koji delovi katastarskih opština su idealni za koju voćnu vrstu, ipak se sve više stiču uslovi za podizanje vinograda. To je već prepoznato od strane stručnih službi, ali i onih koji bi investirali u ovu granu poljoprivrede, pa je poslednjih godina primetan trend kupovine zemljišta i podizanje vinograda.

To donosi i otvaranje novih vinarija i uskoro se očekuju dve nove na području Valjeva. 

Trenutno je u valjevskom kraju pod vinogradima oko 200 hektara, ali se svake godine zasadi još novih 10 do 20 hektara.
Gajenje vinove loze zahteva veliku investiciju i potrebno je od 20 do 25 hiljada evra ulaganja. Država daje subvencije, ali priprema zemljišta i izbor sadnog materijalat reba da bude na visokom nivou, jer greške ne sme da bude.

Uglavnom ide u vino

“Ne smete doći u situaciju da ne odradite sve kako treba da se ne bi desilo, da posle pet godina, vidite da nešto nije u redu u vašem vinogradu", kaže naš sagovornik i dodaje da, na sreću, u ovom kraju postoje dobri proizvođači sadnog materijala u okolini Trstenika.

"Oni su nekada proizvodili oko million kalemova, danas znatno manje, ali su kvalitetniji. Deo materijala se nabavlja iz uvoza, uglavnom iz Italije. Te biljke se nalaze dve godine u karantinu kada stignu na naše područje, prate se ii analiziraju i tek nakon tog perioda mogu da uđu u zasad."

U valjevskom kraju uglavnom se svo grožđe prerađuje u vino i malo je onih koji gaje stone sorte, a vinarima je u poslednjih nekoliko godina sve zanimljivija sorta tamnjanika.

Ono što je preporuka struke je da se pre berbe skine deo lišća oko grozdova, jer se na taj način olakšava berba, a i samo grožđe postaje više osunčano i slađe. To zahteva dodatni rad u vinogradu, ali je korist višestruka.