• Rezidba vinograda
  • 15.02.2020. 12:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Sremski Karlovci

Tradicionalni načini rezidbe vinograda i formiranje uzgojnih oblika

Rezidbom se osigurava rodnost vinograda i to joj je osnovna ideja. Sprovodi se u toku mirovanja vinove loze, još od novembra do polovine, a najkasnije krajem marta, tačnije do početka nove vegetacije.

Foto: Bigstock/kf872
  • 686
  • 67
  • 0

Pravovremena i uspešna rezidba vinove loze ima velikog uticaja na proizvodnju i vinogradarstvo. To je primećeno još na početku čovekovog bavljenja vinogradarstvom. Biljke kojima su životinje skratile lastere bolje rađaju i daju krupnije i kvalitetnije grožđe.

U sadađnjem vremenu vodi se računa o svakom koraku, a naročito rezidbi. Umešni i znalci ove veštine uvek su traženi i cenjeni. O značaju zimske rezidbe i načinima da to obavite ako već niste saznali smo od doc. dr Dragoslava Ivaniševića, direktora Deparmana za voćarstvo i vinogradarstvo, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji za Agroklub otkrivaju važne poteze.

Sveti Trifun: majka je vinova loza, otac zemlja, a nebo sudbina

"Ekstrmeno jaki mrazevi mogu dovesti do izmrzavamnja što nije dobro. Kada je temperatura ispod pet stepeni ne treba početi orezivanje. To nije dobro za biljke, za njihovu fiziologiju. Treba rezati kada su biljke u potpunom mirovanju jer biljke tada manje suze i gube manje hranljivih materija koje ne usvajaju korenom", savetuje Ivanišević.

Formiranje uzgojnog oblika

Uglavnom se radi ručno makazama i testerom. Vinogradarskim makazama radimo finije rezove, dok testera služi za sečenje debljih grana. Rezidbom se osigurava rodnost vinograda i to joj je osnovna ideja. Sprovodi se u toku mirovanja vinove loze, još od novembra do polovine, a najkasnije krajem marta, tačnije do početka nove vegetacije. Kada se radi o vinovoj lozi razlikujemo dva tipa rezidbe; kratki i dugi.

Rezidba, koja se primenjuje u mladom vinogradu gde je cilj formiranje uzgojnog oblika i jačanja korena, sprovodi se u zavisnosti od oblika i bujnosti vinove loze. Formiranje traje tri do četiri godine, a posle toga se govori više o 'rezidbi na rod'. Toj rezidbi je namera da se održi uzgojni oblik i da se na njemu ostavljaju odgovarajući rodni elementi. Pogrešno je kada se žuri da se što pre dođe do grožđa i prinosa. Kada posle prve godine ostavite lozu na 'drugoj žici', kako se žargonski govori, to nije dobro jer u prvim godina skraćuje se lastar.

Zašto i koliko odgađati početak zimske rezidbe vinograda?

Samo formiranje uzgojnog oblika počinje tako što se odvaja lastar koji će ostati kao buduće stablo. Ostali su gajeni da bi biljka ojačala ili da bi imala zamenu ako se određeni lastar ošteti. Pažljivo se uklanja ono što je nepotrebno. Očisti se glava čokotu, očiste se zaperci sa strane i vitice koje postoje na stablu. Stablo mora da je što više ravno jer ako štrči može ga oštetiti mašina kod mehaničke obrade zemljišta ili kada se radi zaštita. Seče se do visine druge žice, pažljivo iznad okca. Tako izgleda rezidba posle druge vegetacije.

Prvo se bira duga ili kratka rezidba 

Sve zavisi od sorte, odnosno gde koja sorta formira najveći broj rodnih pupoljaka. Naše stare sorte formiraju grozdove bliže osnovi, a neke sorte poput šardonea dalje. U zavisnosti od toga odlučujemo da li ćemo ostaviti najveći broj reznika gde se lastar ostavlja skroz. Neke sorte zahtevaju kratku rezidbu čija su donja okca visoke rodnosti poput starih sorti prokupca i skadarke.

Kako izbeći greške pri rezidbi vinove loze?

Kratka rezidba se primenjuje kod nekih crnih sorti koje su visokog kvaliteta poput merloa, gde je cilj smanjiti prinos, a povećati kvalitet. Kada se govori o drugoj ili 'mešovitoj' rezidbi ona se sprovodi kod sorti čija su donja okca nešto slabije rodnosti poput zapadnoevropskih sorti i njima sličnim, kao što su; traminac, rajski rizling, šardone, sovinjon.

Dva uzgojna oblika "kordunica" i "gijot"

Jedan od uzgojnih oblika koji zahtevaju kratku rezidbu koji imaju donja okca visoke rodnosti poput naših starih balkanskih sorti i koji se koristi i za kvalitetne sorte poput merloa jeste 'Rojatska kordunica'. Oblik se sastoji od jednog stabla dužine od 30 do 70 cm i jednog horizontalnog dela ili kraka na kom su raspoređeni rodni čvorovi i na kojima se reže na kondire. U svakom rodnom čvoru ostavlja se po jedan ili dva kondira od jednog ili dva okca dužine. Suština takve rezidbe i ostavljanja kondira jeste obezbeđivanje da ne bude čokot previše opterećen rodom, kao i da se iznese prinos određene visine uz što bolji kvalitet grožđa.

Kada su kondiri ravnomerno raspoređeni po celom kraku dobija se u toku vegetacije jedan lep, prozračan špalir koji naravno pogoduje boljem sazrevanju grožđa. Kordunica je kao uzgojni oblik loze dobila naziv po jednom selu u Francuskoj (Rojal Kardeu) gde se prvo razvila. Kod nas je još uvek popularniji razvojni oblik Gijot (Giyot) i to jednogubi i dvogubi

Karlovački uzgojni oblik

Još jedan uzgojni oblik koji je razvijen na Fruškoj Gori je Karlovački uzgojni oblik. Princip rezidbe je i kod njega sličan kao kod prethodna dva, prošlogodišnji luk se uklanja i izaberu se dva lastara koja su izbila iz glave čokota koji se nalaze pri osnovi luka. Onaj koji je bliže prereže se na kondir kako bi se na njemu u toku naredne vegetacije razvila dva lastara koja ćemo koristiti za rezidbu naredne godine. Drugi lastar se prekrati na nekih osam do 10 okaca. U fazi vegetacije kada krenu sokovi, povija se po donjoj žici i privezuje za nju.

Zaštita od infekcija

Prilikom rezidbe treba voditi računa i o načinu pravljenja preseka. Sa čokota treba ukloniti sve ono što je nepotrebno praviti što manji presek jer se smanjuje mogućnost infekcije i oboljenja. Poželjno je da se posle rezidbe uradi premazivanje preseka sredstvima koja su za to namenjene, poput preparata na bazi bakra i plavog kamena.

I konačno kiša!

Takozvana 'kiša nagrada' koja je obasula vojvođanske, fruškogorske i karlovačke vinare na prvom organizovanom ocenjivanju srpskih vina na Trifundan, a u organizaciji Saveza vinara i vinogradara Srbije, trebala bi da obezbedi plodnu godinu, kvalitetan rod i 'vetar u leđa' vinarima za postizanje još boljeg kvaliteta. Samo Sremski Karlovci imaju preko 20 registrovanih vinarija, a samo 8.000 stanovnika.


Tagovi

Rezidba Dragoslav Ivanišević Uzgojni oblici Kordunica i Gijon Rezidba vinograda


Autorka

Biljana Krupinski

Biljana Krupinski je dugogodišnji novinar.