Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Vinova loza
  • 11.11.2022. 13:30

Uticaj temperature i svetlosti na vinovu lozu

Vinova loza se gaji u područjima sa srednjom godišnjom temperaturom od devet do 21 stepen Celzijusa i odvijanje svih životnih procesa vinove loze se obavlja u granicama optimalnih.

Foto: Nemanja Opalić
  • 142
  • 20
  • 0

Temperatura zemljišta i vazduha je klimatski faktor koji često ima odlučujuću ulogu u određivanju pogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Otuda temperatura može imati pozitivan i negativan uticaj na rast, razviće i plodonošenje vinove loze.

Za osnovne fiziološke procese kao što su fotosinteza, disanje, transpiracija, apsorpcija hranljivih materija i druge, neophodna je temperatura u određenim granicama. Granice za svaki životni proces su, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Valjevo Jovan Milinković, tri kardinalne tačke: minimalna, optimalna i maksimalna temperatura.

Razlike između sorti

Pri temperaturama ispod minimalne proces se prekida usled nedostatka toplote, a pri onoj iznad maksimalne usled suviška toplote. Optimalna tempertura je ona pri kojoj proces najbrže teče.

Sedam zanimljivosti o vinovoj lozi i vinogradarstvu

"Sa povećanjem temperature povećava se intenzitet fotosinteze, a postoje izvesne razlike između sorti. Kod sorti kraćeg vegetacionog perioda intenzitet fotosinteze raste do 20-25 stepeni Celzijusa kada dostiže maksimum, a nakon 30 stepeni naglo opada. Kod sorti sa dugom vegetacijom intenzitet fotosinteze dostiže maksimum na temperaturi 28-30 stepeni, a naglo opada nakon 35 stepeni Celzjusa", kaže Milinković i dodaje da na 35-40 stepeni fotosinteza se jako smanjuje, a na temperaturama 45-50 potpuno zaustavlja.

Sa porastom temperature raste i disanje do izvesnih granica, a najintenzivnije je na 30-40 stepeni Celzijusa. Ono se, kako kaže, odvija i na temperaturama ispod nula stepeni smanjenim intenzitetom. Takođe, na temperaturama 45-55 stepeni disanje naglo opada.

Traže se sorte otporne na zagrevanje

Podsetimo kako u španskom Institutu za vinovu lozu i vinarstvo (ICVV) u pokrajini La Rioha, naučnici rade na otkrivanju vinove loze otporne na klimatske promene. Vinogradi su vekovima formirani tako da bi se dobili čvrsti i aromatični plodovi, a sada se traže loze otporne na zagrevanje. 

Institut proučava genome najčešće korišćenih sorti grožđa u tom regionu. Pablo Karbonel je naučnik koji pomoću digitalne tehnologije prati redove vinove loze u vinogradu. Upravo zelena boja u redovima ukazuje na radikalnu promenu u genomu lokalnog grožđa što ukazuje na duži ciklus zrenja, kojeg vinari sve više priželjkuju, ne samo u Španiji nego i širom sveta.

Šta narušava vodni režim biljke?

Transpiracija se sa povećanjem temperature povećava, a to dovodi do narušavanja vodnog režima biljke. Kao posledica povećane transpiracije javlja se sagorevanja hlorofila, zatim trajno žućenje i opadanje lišća. Da bi se ocenila pogodnost pojedinih područja za gajenje vinove loze potrebno je, kako stručnjak kaže, znati sledeće temperaturne pokazatelje:

  • srednju godišnju temperaturu vazduha;
  • srednju dnevnu temperaturu za period vegetacije;
  • temperaturnu sumu u toku godine i u toku vegetacije;
  • temperaturnu sumu razvoja vinove loze i
  • učestalost pojava ekstremno visokih i niskih temperatura.

"Vinova loza se gaji u područjima sa srednjom godišnjom temperaturom od 9-21 stepen Celzijusa. Odvijanje svih životnih procesa vinove loze obavlja se u granicama optimalnih. Za početak rada korenovog sistema neophodne su temperature od 10 stepeni i otuda se ona naziva biološkom nulom vinove loze", kaže savetodavac i dodaje da ova biološka nula vinove loze vredi za umerenu klimatsku zonu gde se vinova loza i najviše gaji. Idući ka severnoj zoni gajenja loze, biološka nula ima vrednosti od sedam do 10 stepeni Celzijusa, a u južnoj zoni gajenja vrednosti su 10-12 stepeni.

Optimalna temperatura za rast bobica je 25-30 stepeni Celzijusa (Foto: Marijana Simanić).

Najniža srednja dnevna temperatura koja omogućava cvetanje vinove loze je, kako Milinković kaže, od 12-14 stepeni, a za sazrevanje grožđa od 15-17 stepeni Celzijusa. Optimalne temperature vazduha za intenzivni porast lastara su od 20-30, za uspešno cvetanje i oplodnju 20-25, a za intenzivan porast bobica 25-30 stepeni Celzijusa što je povoljno i za sazrevanje grožđa.

"Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u toku godine odnosno vegetacije. Suma efektivnih temperatura su sume one iznad 10 stepeni, odnosno iznad biološke nule za vinovu lozu. U pogledu potrebnih suma i suma efektivnih temperatura sorte vinove loze se međusobno bitno razlikuju, a i istoj sorti u različitim arealima potrebne su različite sume", kaže savetodavac i dodaje da isto važi i za pojedine fenofaze u toku godišnjeg ciklusa razvića vinove loze.

Gasparenovih sedam epoha sazrevanja

Na bazi potrebne sume aktivnih temperatura od kretanja okaca do pune zrelosti grožda, francuski naučnik Gasparen je za uslove juga Francuske, sve sorte podelio na sedam epoha sazrevanja. Ovakva podela sorti važi samo za konkretne uslove, dok u drugim područjima može imati orjentacioni karakter.

Temperature niže i više od optimalnih negativno deluju na vinovu lozu što se različito manifestuje. One ispod optimaInih u svim fazama razvoja usporavaju procese intenzivnog rasta lastara, cvetanja i zametanja. Do usporavanja i otežavanja ovih cesa dovode temperature niže od 15 stepeni Celzijusa.

"Temperature iznad 35 stepeni negativno deluju na asimilaciju CO2, a time i na proces fotosinteze. Intenzivnije je disanje, potrošnja asimilativa i transpiracija, a još više iznad 40 stepeni, izazivaju ožegotine na lišću, lastarima i bobicama", kaže Milinković i dodaje da su visoke temperature obično praćene niskom vlažnošću zemljišta i vazduha, pa u drastičnim slučajevima dovode do dehidratacije čitave biljke i njenog sušenja.

Kada su najveće štete od "minusa"?

Dalje navodi da u kontinentalnim uslovima gajenja vinove loze daleko veće štete nanose niske temperature. One u periodu ekološkog mirovanja, do određenih granica, mogu biti i povoljne. Najveće štete od niskih  javljaju se u pozno proleće, ranu jesen i u toku zime, i to više na kraju nego na početku zime, što je posledica stanja u kome se nalazi organska materija u tkivima organima vinove loze. Kada se govori o negativnom dejstvu niskih temperatura na vinovu lozu govori se o dejstvu poznih prolećnih i niskih zimskih ispod -15 stepeni Celzijusa.

"Pozni prolećni mrazevi su najčešćeuzročnici velikih šteta koje se manifestuju u izmrzavanju tek aktiviranih okaca i mladih lastara. Mladi lastari izmrzavaju već na -2,5 stepeni, a okca na minus četiri. Rani jesenji mrazevi izazivaju, zavisno od vremena javljanja, prevremeno opadanje lišća, izmrzavanje lastara, pucanje bobica. Lišće u jesen izmrzava na minus četiri do minus pet stepeni", kaže ovaj savetodavac i dodaje da vrhovi lastara izmrzavaju na minus dva do minus četiri, dok bobice pucaju pod dejstvom niskih temperatura već na minus jedan do minus dva stepena Celzijusa.

Niske temperature nanose različite štete

Kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Valjevo, niske zimske temperature nanose različite štete u zavisnosti od vremena javljanja, intenziteta kao i dužine trajanja. Od mrazeva istog intenziteta vinova loza više strada krajem i početkom zime nego sredinom zime. Temperature od -15 stepeni sredinom zime izazivaju izmrzavanje okaca, a veličina štete zavisi od sorte, pripremljenosti loze za zimu i drugo. Različite sorte ispoljavaju različitu otpornost na niske temperature, a izdržljivost najotpornijih i najosetljivijih sorti razlikuju se u pet do 10 stepeni Celzijusa.

Različite sorte ispoljavaju različitu otpornost na niske temperature (Foto: Zlatko Markovinović).

Dalje navodi da u pogledu otpornosti na niske temperature postoje razlike između grupa sorti. Tako je većina stonih sorti manje otporna od vinskih. Sorte zapadno evropske grupe (P. occidentalis) su najotpornije, srednju otpornost imaju sorte poreklom iz basena Crnog mora (P. pontica) i najosetljivije su sorte istočne grupe (P. orientalis). U svakoj od grupa sorti postoji i izvestan broj onih koje ispoljavaju povećanu ili smanjenu otpornost na niske zimske temperature.

"Pojedina tkiva i organi vinove loze ispoljavaju različitu osetljivost na niske temperature. Prvo na lastarima izmrzava dijafragma, zatim floemski zraci, parenhim floema, kambijum i na kraju ksilem. U zimskim okcima prvo izmrzavaju glavni pupoljci, a zatim suočice", kaže Milinković i dodaje da koren sorti. V. vinifera L. izmrzava na minus pet do minus sedam, a loznih podloga i amurske loze na minus sedam do minus devet stepeni Celzijusa.

Uslovi za uspešno prezimljavanje

Da bi vinova loza uspešno prezimela neophodno je da se obezbede sledeći uslovi:

  • blagovremeno sazrevanje lastara i stupanje zimskih okaca u fiziološko mirovanje,
  • pravilno sazrevanje tkiva lastara i
  • pravilno kaljenje biljnog organizma.

Posledice negativnog dejstva niskih temperatura mogu se ublažiti primenom različitih agrotehničkih mera. To su sve mere koje doprinose boljem sazrevanju i pripremi tkiva i organa za prezimljavanje.

"Termički koeficijent određuje toplotne karakteristike klime jednog područja što govori o pogodnostima uslova za uspešno gajenje vinove loze. Vrednosti veće od 15 odsto označavaju karakteristike maritimne klime u kojima su toplotni uslovi povoljniji, a vrednosti manje od 15 odsto sve do negativnih vrednosti označavaju karakteristike kontinentalne klime", kaže Milinković i dodaje da što su vrednosti niže kontinentalnost klime je izraženija, a povoljnost topolotnih uslova slabija.

Uticaj sunčeve svetlosti

Sunčeva svetlost je izvor energije i života na Zemlji. Neophodna je za procese stvaranja organske materije, zagrevanje zemljišta i vazduha, razvića, rastenja i plodonošenja vinove loze.

Delovanje sunca na vinovu lozu, kako Milinković kaže, zavisi od spektralnog sastava, intenziteta i trajanja sunčevog zračenja. Spektralni sastav sunčevog zračenja čine nevidljivi (ultraljubičasti i infracrveni) deo spektra i vidljivi deo spektra. Vidljivi deo spektra ima najneposredniji uticaj. Od intenziteta zračenja aktivnog vidljivog dela spektra zavisi odvijanje najvažnijh procesa u biljci, a pre svih fotosinteze. Pored direktnog zračenja veliku korist za vinovu lozu ima i difuzno sunčevo zračenje. Difuzna svetlost dolazi do izržaja u toku oblačnih dana i nadoknađuje donekle direktnu sunčevu.

"Vinova loza zahteva veliku količinu sunčevevih zraka. Raspoloživa svetlost u nekom području izražava se dužinom trajanja sunčevog sjaja u toku vegetacionog perioda", kaže stručnjak i dodaje da je za povoljne uslove za životne procese vinove loze neophodno obezbediti 1200-2000 sati sunčevog sjaja.

Na šta se odražava nedostatak svetlosti?

Nedostatak adekvatne količine svetlosti se, kako savetodavac kaže, odražava na smanjenje lisne površine, lastari postaju tanki (etiolirani), dolazi do zbacivanja donjeg lišća, smanjuje se stepen oplodnje i zametanja bobica, dolazi do opadanja cvetova i cvasti i usporenog razvoja svih organa.

Vinova loza usvoji svega jedan do pet odsto sunčeve svetlosti (Foto: J. G. Đokić).

"Od ukupne količine svetlosti koja je na raspolaganju, vinova loza usvoji svega jedan do pet odsto, pa je potrebno preduzeti niz mera u toku podizanja vinograda i redovne eksploatacije koje doprinose boljoj osvetljenosti i većem iskorištavanju svetlosti koja je na raspolaganju. Na južnim, jugoistočnim i jugozapadnim ekspozicijama osvetljenosti je bolja za 20-30 odsto u odnosu na ostale ekspozicije. Pravac redova jugoistok-severozapad, jug-jugoistok obezbeđuje bolju osvetljenost u odnosu na ostale", kaže Milinković i dodaje da su rastojanje između redova, visina stabla, oblik kordunice takođe usmereni u pravcu bolje osvetljenosti čokota, a tome doprinose i različite mere zelene rezidbe, a pre svih uklanjanje suvišnih lastara, defolijacija i druge.

Za vinovu lozu najkorisniji su crveni zraci, manje plavo-ljubičasti, a najmanje zeleni.

Sorte plemenite loze imaju različite zahteve prema potrebnoj količini sunca. Veću količinu direktne sunčeve svetlosti zahtevaju sorte kratkog dana (P. orientalis), a više difuzne zahtevaju sorte dugogdana (P. occidentalis).

"Samo suviše jak intenzitet svetlosti koji je obično kombinovan sa visokom temperaturom i smanjenom vlažnošću zemljišta i vazduha ima negativan uticaj na vinovu lozu", kaže Milinković i dodaje da se štete ogledaju u pojavi ožegotina na organima, pre svega lišču, lastarima i bobicama.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Temperatura Svetlost Gajenje vinove loze Jovan Milinković Pablo Karbonel Sorte vinove loze Klimatske zone Gasparen


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Moj mali sivi panter ;D