• Vino
  • 23.02.2020. 12:00

Vinarija Kiš: Tradicija, znanje i nove tehnologije

Klimatske promene su dovele do toga da malo odemo ka crvenim vinima. Autohtone sorte bolje prihvataju klimatske promene, otpornije su na neke bolesti, kaže Predrag Crnković.

Foto: Vedran Stapić
  • 106
  • 17
  • 0

Porodična proizvodnja vinarije Kiš razvija se skoro 200 godina. Trenutno je vode Predrag Crnković i njegova sestra, a do pre svega deset godina u najvećoj meri proizvodnji je bio posvećen njihov deda od kog su najviše i naučili.

"Postojimo od 1830. godine. Neki deo parcele kupljen je još 1801. godine. Moja sestra i ja smo šesta generacija u proizvodnji vina. Dedi sam se prvo pridružio ja, a onda i sestra. Mala smo porodična vinarija, a kako rastemo potreban nam je veći broj ruku i radnika. Proizvodimo od igle do krajnjeg proizvoda tako da moramo sve karike u lancu da spojimo. Sestra vodi finansije, ja vodim podrum, a radnici nam pomažu", navodi Predrag.

Autohtone sorte bolje prihvataju klimatske promene

Vinogradi porodice Crnković prostiru se na površini od 12 hektara. Ove godine planiraju da zasade i 13. hektar, a do kraja 2021. trebalo bi da zauzmu površinu od 15 hektara. Iako klimatske promene neretko imaju negativan uticaj na mnoge grane poljoprivrede, Crnkovići su do sada uspevali da se izbore sa neočekivanim vremenskim prilikama. Promena klime, prema rečima našeg sagovornika, uticala je na okretanje proizvodnji crvenih vina.

"Sada smo na nekoj klackalici, još uvek su bele sorte odlične, a crvene mogu da sazru i od njih može da se pravi vrhunsko i kvalitetno vino. Klimatske promene su dovele do toga da malo odemo ka crvenim vinima. Autohtone sorte bolje prihvataju klimatske promene, otpornije su na neke bolesti".

"Čuvali smo naša vina i prodavali samo ovde"

Autohtone sorte vinarije Kiš su beli grašac i bermet, koji su se, dodaje Predrag, odlično pokazali na terenu Sremskih Karlovaca. Bermet je i vino po kojem je ova vinarija i čuvena i poznata.

Od čega zavisi kvalitet bermeta?

"Imamo i dva rizlinga, misteriju suvu i polusuvu. Šardone imamo od pre nekoliko godina, Kiš roze, Kiš portugizer, Kiš merlo, Kiš bermet beli, Kiš bermet crveni. Po bermetu smo poznati. Tržište u našoj zemlji je bilo dosta specifično, jer su u toku devedesetih godina mnoge velike vinarije propale i tržište je ostalo prazno. Od 2000. do 2008. tržište je bilo prazno. Bilo je opasno previše se širiti i prodati sve. Čuvali smo naša vina i prodavali smo ih ovde kod nas i nosili smo specijalno vlasnicima nekih restorana. Tada smo mogli da ponudimo u Srbiji bermet. Taj nalet smo izdržali sa dva bermeta sa kojima smo najpoznatiji i njih najviše i prodajemo", objašnjava Predrag.

Najnovijom tehnologijom do opstanka na tržištu

Na godišnjem nivou u podrumu porodice Crnković proizvede se između 60 i 70 litara vina. Manji deo prodaje se u rinfuzi, a ostatak do kupaca dolazi u flašama. Duga tradicija sačuvala je i stare kupce koji i dalje dolaze na kućni prag. Oko 60 odsto vina odlazi distributerima i restoranima u Srbiji. Kada je u pitanju izvoz, do sada se vinarija Kiš probila na tržište Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovačke i Austrije.

Srpski vinari dobili krovni savez

Istorija vinarije od skoro dva veka postoji i zahvaljujući proizvodnji koja se zasniva na starim receptima i autentičnom načinu proizvodnje. Međutim, kako bi se ostvario uspeh i išlo u korak sa vremenom, Predrag i njegova sestra primenili su savremene modele i nove tehnologije.

"Mi smo samostalno implementirali neke nove načine proizvodnje. Imamo nove prese, nove muljače i time smo olakšali proces proizvodnje. Moderna tehnologija je neophodna da bi vinarije uspele da opstanu na tržištu", navodi Predrag.

Saveti stručnjaka sa karlovačkog Insituta

Dodaje da je od dede naučio i mnogo toga po pitanju zaštite vinograda. Dosta iskustva i znanja pomaže mu da razvija svoju proizvodnju, ali dodaje da je neophodno biti svakog dana u vinogradu jer vinograd, dodaje Predrag, traži slugu, a ne gospodara.

U vinariji Kiš sreću se znanje i nova tehnologija (Foto: Vedran Stapić)

"Karlovački vinogradari su se stalno edukovali uz pomoć stručnjaka sa karlovačkog Instituta, pa je tako i moj deda mnogo naučio i sve to preneo meni. Dolaze u toku sezone kod nas zaštitari koji nam daju savete i sa kojima se konsultujemo. Potkovani smo i sami dobrim znanjem."

U planu i proširenje

U razvoju proizvodnje pomažu im subvencije i podsticaji države za koje su više puta konkurisali, a ovih dana apliciraće za sredstva iz IPARD projekata.

"Planiramo da proširimo vinograde pa ćemo konkurisati za IPARD projekat. Konkurisaćemo za izgradnju vinarije jer hoćemo da proširimo proizvodnju. Ovde gde radimo, mala je porodična kuća u kojoj nema više mesta. Imamo podrum u vinogradu, hoćemo tamo da napravimo vinariju. Konkurisaćemo i za opremu”, navodi Predrag.

Značaj oznake sa zaštićenim geografskim poreklom prepoznala je i ova vinarija, te su od 2004. godine u procesu dobijanja te etikete za Kišov rizling "Misterija".


Tagovi

Vinarija Kiš Predrag Crnković Vinogradarstvo


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.