• Klimatske promene
  • 02.08.2020. 15:00

Vinogradari protiv suše - setvom leguminoza i novim sortama

U poslednjih 30 godina berba grožđa u francuskoj regiji Langdok-Rusijon poranila je za tri nedelje, a zbog sve većih temperatura raste i udeo šećera u grožđu. Suočeni sa klimatskim promenama, vinogradari su prisiljeni da se prilagode novim uslovima.

Foto: Depositphotos/Philo_Photos
  • 135
  • 11
  • 0

Kada se prošlog leta temperatura povećala na 46°C, vinogradar Robin Viliamson je izgubio polovinu roda. Iako je 2019. bila jedna od najrazornijih godina za vinare jugoistočne francuske regije Langdok-Rousijon, nije bila prva sa posledicama zbog klimatskih promena.

"U nekim godinama grožđe smo brali već sredinom avgusta, iako je berba obično u septembru", rekao je za euractiv Viliamson.

Bobice sadrže više šećera i manje kiseline

Isto to je potvrdio i Žan-Mark Tuzard, istraživač iz Nacionalnog istraživačkog instituta za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu (INRAE).

"Rast temperatura odgovoran je za prosečno kašnjenje od tri nedelje u berbi još od 1980-ih", izjavio je. Toplota takođe menja i prirodni sastav voća koje sadrži više šećera i manje kiseline, a kao rezultat toga nastala su vina koja sadrže i više alkohola.

Evropi preti suša i ove godine?

Već nekoliko godina Viliamson eksperimentiše sa različitim tehnikama za zaštitu svojih loza od stresa tokom letnjeg perioda.

"Na primer, povećavam organske materije u zemljištu da bi što bolje zadržao vlagu, setvom leguminoza u jesen između redova i njihovim zaoravanjem u proleće", objasnio je poljoprivrednik. Drugi se pak okreću navodnjavanju, ali prema Tuzardu ovaj postupak bi trebalo da se koristi kao poslednje sredstvo da bi se ograničila upotreba vode.

Rešenje su sorte koje bolje podnose sušu?

Na parcelama i u bačvama sprovode se brojni eksperimenti. Neki od njih daju prednost ručnim praksama, poput orezivanja u uzgojni oblik pehara čime grozdovi dobiju senku listova dok drugi pribegavaju tehničkim koristeći senzore temperature, uklanjaju alkohol ili menjaju nivo kiselosti elektrolizom.

Izbor sorti je takođe deo strategije prilagođavanja. Neke sorte su poput Grenaša ili Karinjana otpornije na sušu od drugih, poput Siraha. Sorte vinove loze posađene, na primer, u južnijim krajevima Italije, Grčke ili Španije takođe počinju da zanimaju francuske vinogradare.

Nestaće polovina svetskih vinograda?

Tako je Viliamson zasadio Sanđoveze, italijansku sortu koja prirodno ima veću kiselost i manje alkoholno vrenje. Starije i kasnije sorte poput Pikpul Noara takođe ponovo postaju zanimljive.

Oznake izvornosti idu u korak sa promenama i odobravaju određene sorte grožđa, uprkos tome što se one ne koriste u tradicionalnim recepturama. U registrovanoj oznaci porekla "Langdok" prošle godine je prihvaćeno da vina iz te pokrajine mogu, u svrhu adaptacije, imati i druge sorte grožđa, sve dok ona ne čine više od deset odsto volumena. 

"Sve su to rešenja koja će omogućiti prilagođavanje na scenario gde će se temperatura na kraju veka povećati preko 2°C", istakao je Tuzard.

"Međutim, ako prosečni porast temperature dosegne 4°C, verovatno je da će vinova loza nestati iz regije", upozorio je.


Tagovi

Suša Vinograd Rešenje za sušu Langdok-Rusijon


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.