Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Rezidba vinove loze
  • 21.02.2021. 12:00

Vinova loza dobro podnela zimu: Koje načine rezidbe primeniti?

Različit sortiment i formirani uzgojni oblici uslovljavaju i različitu rezidbu u vinogradima, a na njen početak određuje svaki poljoprivrednik sagledavanjem različitih faktora u svom zasadu vinove loze.

Foto: Dimitrije Jovanović
  • 3.278
  • 1.168
  • 1

Rezidba je osnovna pomotehnička mera koja se pre svega obavlja radi formiranja i održavanja čokota u što boljem stanju kako bi se njegov potencijal maksimalno iskoristio. Njen cilj je da se lastari ravnomerno rasporede kako bi se postiglo maksimalno izlaganje suncu i provetravanje, što je preduslov da bi ostvarili visok prinos i kvalitet grožđa.

Sam početak zimske rezidbe nije tačno određen, već je to odluka koju proizvođači sami donose na osnovu vremenskih i tehničkih uslova koji su karakteristični za svaki vinograd. Rezidba se razlikuje u odnosu na sorte vinove loze i formiranog uzgojnog oblika čokota, a u odnosu na položaj rodnih pupoljaka na lastaru postoji kratka, mešovita i duga rezidba.

Kratka rezidba je zastupljena kod sorti kod kojih su donja okca rodna, kao što je slankamenka i može se izvoditi ručno ili mašinski gde se ostavljaju dva do tri okca, dok je duga kod sorti kod kojih su rodna samo okca na višem položaju na lastaru, kao što je afuz ali, i izvodi se isključivo ručno ostavljajući od osam do 12 okaca.

Oblici čokota i njihovi uslovi uzgoja

Grupa profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je u svojoj knjizi "Voćarstvo i vinogradarstvo" (Novi Sad, 2016.) opisala sledeće uzgojne oblike čokota:

Peharasti ili župski uzgojni oblik je u prošlosti bio najrasprostranjeniji u Srbiji, a danas se još uvek može naći u ekstenzivnim i starim zasadima autohtonih sorti. Prednost ovog oblika je ta što stubovi i žice nisu potrebni već samo pritka uz koju se lastari privežu. Za ovaj oblik sorte moraju da imaju velike i snažne lastare koji će moći da izdrže svoju i težinu roda. Stablo je nisko i na njemu se formiraju tri do četiri kraka u obliku pehara na kojima se nalaze po jedan kondir sa po dva okca. 

Vreme rezidbe uslovljeno je vremenskim i tehničkim uslovima

Gijov uzgojni oblik podrazumeva visinu stabla oko 60 cm, na kome se rezidbom ostavlja jedan luk po položaju viši, koji može da ima različitu dužinu i jedan kondir po položaju niži u odnosu na luk. Kada krene vegetacija luk se povija i vezuje za prvu žicu. Sledeće godine ovaj lastar se odseca, a njega zamenjuje lastar najbliži glavi čokota, pritom potrebno je voditi računa da se stablo ne izdužuje. Na isti način se formira i nov kondir. Gijov uzgojni oblik može biti jednokraki ili dvokraki.

Rojatska kordunica se sastoji od vertikalnog stabla visine oko 50 do 60 cm i kordunice-horizontalnog stabla, koje je položeno na prvu žicu i na kome se formiraju kondiri na udaljenosti oko 20 cm jedan od drugog. Ovaj uzgojni oblik je karakterističan za sorte čija su donja okca rodna i zbog toga se vrši kratka rezidba. Rastojanje između redova je oko tri metara, a u redu između čokota 0,8 do 1,5 m. Visina špalira retko prelazi 1,5 m.

Mozerova kordunica je uzgojni oblik kod kog se kordunica formira na stablu koje je visine 120 do 130 cm, a na njoj se naizmenično stavljaju kratki i dugi rodni elementi bez formiranja rodnih čvorova. Jedan deo lastara se provlači između žica i zauzima vertikalan položaj, a drugi deo lastara pada na dole i formira "zavesu". Rastojanje između redova je tri do 3,5 m, a u redu između čokota oko 1,2 m. Najčešće je jednokraka, ali može biti i dvokraka, tada je razmak u redu veći.

Silvoz kordunica formira se na drugoj žici, na stablu visine od 120 do 160 cm. Na kordunici se ostavljaju dugački lukovi koji se u proleće spuštaju i vezuju za prvu žicu koja je oko 40 do 50 cm ispod kordunice. Svake sledeće godine ovi lukovi se uklanjaju, a njih zamenjuje prvi lastar iz osnove svakog luka. Od ovog uzgojnog oblika nastale su mnoge varijacije, ali svima je zajedničko da zahtevaju više vremena oko održavanja svakog čokota.

Od silvoz kordunice nastale su mnoge varijacije

Pogodan je za dugu i mešovitu rezidbu gde se pored lukova ostavlja po jedan kondir. Rastojanje između redova je od tri do četiri metara, a u redu od jedan do 1,5 m.

Karlovački uzgojni oblik se sastoji od stabla visine oko 120 cm, čiji je vrh u nivou druge žice. Na njemu se ostavlja po jedan ili dva dugačka luka koji se u proleće povijaju i vezuju za prvu žicu koja je oko 40 cm niža. Ovaj uzgojni oblik se formira tokom pet godina. U prvoj godini se neguju svi izbili lastari i kako rastu tako se privezuju uz pritku kako bi zadržali pravilan vertikalan rast.

Tokom rezidbe pre početka druge vegetacije se odabere najbolji lastar i oreže na dva okca, a svi ostali se odseku do osnove. Za vreme druge vegetacije iz ostavljenih okaca se razvijaju lastari koji se neguju, dok se ostali lačenjem odstranjuju. Pre početka treće godine, rezidbom se izabere jedan, bolji lastar koji se prekrati u nivou druge žice, dok se drugi lastar odseče. Tokom vegetacije se neguju samo lastari izbili iz okaca između prve i druge žice.

Tradicionalni načini rezidbe vinograda i formiranje uzgojnih oblika

Pre početka četvrte godine, izaberu se dva lastara najbliža prvoj žici, donji se oreže na kondir sa dva okca, a gornji na luk sa 10 do 12 okaca. Tokom vegetacije luk se prebacuje preko druge žice, lučno se savija i vezuje za prvu žicu. Time se formiranje karlovačkog uzgojnog oblika završava i u narednim godinama rezidba se ogleda u tome što se luk odseca do osnove, a od lastara sa kondira se gornji lastar po položaju odseče na luk, a donji na kondir.

Postoji mogućnost i da se nakon odsecanja prošlogodišnjeg luka od dva lastara sa kondira formiraju novi lukovi koji se kasnije povijaju sa leve i desne strane čokota. Prva žica je na visini od 70 do 80 cm, druga za 30 do 40 cm više, i nakon toga još dva nivoa duplih žica na rastojanju od 35 do 40 cm. Čokoti se mogu saditi u paru i tada je razmak između parova 160 cm, time se olakšava mehanizovana obrada zemljišta u redu i uštedi se na 50 odsto pritki.

Nakon odsecanja prošlogodišnjeg od dva lastara sa kondira mogu se formirati novi lukovi

Jednostruka zavesa ima prednost u tome što je potreban jedan red žice na visini od 170 do 180 cm, na kojoj se formira kordunica. Lukovi ostavljeni rezidbom se pod težinom savijaju i zauzimaju viseći položaj. Kod ovog uzgojnog oblika je preporuka da se čokoti sade u paru i da se između njih postavi stub koji će na vrhu nositi žicu sa kordunicom. Na taj način se postiže veća stabilnost špalira. Olakšica u toku rezidbe je što nema žica, pa se lastari ne izvlače iz redova, a mana što se ruke tokom svih operacija drže visoko.

Dvostruka zavesa se ogleda u tome što se na visini od 170 do 180 cm na stubovima doda poprečna letvica dužine od 120 do 160 cm, u obliku slova T, na čijim krajevima se postavlja po jedna žica. Kordunica se formira poprečno u odnosu na pravac redova dosežući do žice na kraju letvica. Sa kordunice lastari vise na dole, a tokom rezidbe ostavljaju se lukovi koji se pod težinom sami povijaju. Rastojanje između redova mora biti veće na četiri do 4,5 m, a u redu se čokoti sade gušće na 60 do 80 cm. Obavezna dodatna mera koja se mora izvoditi pri ovom uzgojnom obliku jeste "češljanje". Time se lastari oslobađaju jedni od drugih presecanjem rašljika i postavljaju se u pravilan položaj.

Zašto i koliko odlagati početak zimske rezidbe vinograda?

U ovom periodu godine se može pojaviti rizik od izmrzavanja vinove loze. Ukoliko se tokom dužeg vremena temperatura vazduha zadržava ispod -15 stepeni velika je verovatnoća da će doći do izvesnih šteta, a na temperaturama nižim od -20 stepeni čokoti mnogih sorti mogu pretrpeti značajne štete. Veći je rizik za gubitak roda ukoliko se mraz pojavi u trenutku kada okce nabubri. Prvo kreću najrazvijeniji, a ujedno i najrodniji pupoljci, jer njih biljka prvo favorizuje, stoga su oni i najosetljiviji na niske temperature i u toj fazi stradaju na -2 do -3 stepena. Ukoliko postoji bojazan da do toga dođe, trebalo bi primeniti neku od metoda za zaštitu od izmrzavanja.

U toku rezidba kaberne sovinjona

U Poljoprivrednoj školi u Futogu na površini od 60 ari zasađen je vinograd koji predstavlja poligon na kome učenici stiču znanja o uzgoju vinove loze. Profesor Zoran Gojković je pored nastave u učionicama zadužen i za praktičnu obuku koja se izvodi na školskoj ekonomiji. U vinogradu su posađene dve sorte crnog grožđa kaberne sovinjon i pino noar, i jedna sorta belog grožđa sovinjon blan.

"Imamo 16 redova sa četiri uzgojna oblika, a sve to radi obuke đaka, jer nam je cilj da učenici na praksi steknu što više znanja o proizvodnji vinove loze. Rezidbu rade pre svega učenici smera Poljoprivredni tehničar u trećoj godini kada uče o vinogradarstvu, ali i smerovi Poljoprivredni proizvođač i Tehničar poljoprivredne tehnike", objašnjava Gojković.

Profesor Zoran Gojković pored nastave zadužen i za praktičnu obuku

Od uzgojnih oblika zastupljeni su po četiri reda gijov jednokraki, gijov dvokraki, roajatska i mozerova kordunica, a u vinogradu je zastupljena većinom mešovita rezidba, ali i kratka na roajatskoj kordunici.

"U školi gledamo da održimo tradiciju gde se za svetog Trifuna obeleži vinogradarska slava i oreže prvi čokot, a kasnije se prema prognozi vremena i rasporedu prakse rezidba nastavlja."

U toku je rezidba sorte kaberne sovinjon, uzgojni oblik je gijov jednokraki i cilj je ostaviti jedan kondir sa tri okca, koji će služiti sledeće godine za zamenu i luk sa šest do osam okaca, ne računajući prva dva, jer su to uglasta okca koja daju nerodne lastare. Visina stabla je oko 70 cm, što je u nivou druge žice i kad vegetacija krene lastar se savija u luk i vezuje za žicu.

Veliko izmrzavanje loze na svakih 25 godina?

Ako na kondiru kojim slučajem nema pogodnih lastara, onda se iz tog izrođenog luka koji je bliže čokotu izabere lastar na kome će se formirati rodni elementi. Pritom, treba voditi računa da se gornji lastar uvek ostavlja za luk, a donji po položaju za kondir, koji će služiti za zamenu. Treći i četvrti red žica su u paru kako ne bi gubili vreme u toku vegetacije za vezivanje mladih lastara, već se oni samo provlače između jednog para.

"Prema iskustvima starijih vinogradara, ranije je svakih 25 godina dolazilo do velikih izmrzavanja vinove loze. Tako je 1988. godine, kada sam se tek zaposlio, u školi je došlo do izmrzavanja svih nadzemnih delova loze, jer je u periodu od nedelju dana temperatura bila od -23 do -26 stepeni", priseća se Gojković.

Ove godine vinova loza je odlično podnela zimu

U to vreme kada je klima bila malo oštrija, mnogi vinogradi u ravničarskim područjima su ostavljali rezervne kondire sa jednim do dva lastara pri osnovi čokota. Oni su se nakon opadanja lišća zagrtali i tako štitili od izmrzavanja. Na taj način su u školi uspeli da obnove ceo vinograd bez ulaganja u nov sadni materijal. Izmrzao čokot se ceo seče, a jedan od zagrnutih lastara se postavlja na prvu žicu dok se drugi oreže na jedno okce.

U godinama kada do izmrzavanja nije došlo ti lastari se u toku rezidbe izvlače i odsecaju. Od tada, više nikada nisu imali tolike štete da je ceo vinograd izmrzao, međutim prema profesorevim rečima bilo je godina kada su pojedini lastari izmrzli. Da li je do toga došlo može se lako proveriti, tako što se jednostavno preseče vrh lastara, jer je on na tom mestu najtanji i vegetacija se najkasnije završava. Pregleda se njegova boja, ukoliko je lastar izmrzao na poprečnom preseku je braonkasto-siv, ukoliko nije onda je zelene boje.

"Ove godine vinova loza je dobro podnela zimu, lastari nisu izmrzli, tako da očekujemo prosečan prinos za ove sorte", zaključuje naš sagovornik.


Foto prilog


Tagovi

Rezidba vinograda Uzgojni oblici Zoran Gojković Kaberne sovinjon Zimska rezidba Gijov uzgojni oblik


Autor

Dimitrije Jovanović

Više [+]

Student master studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U poljoprivredi se vodi načelom da uspešna proizvodnja zavisi kako od teorijskog znanja tako i od dobre poljoprivredne prakse.


Partner

Agroklub d.o.o SRB

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/