Alarm za voćare: Simptomi bakterioznog izumiranja i rak rane u zasadima višnje

Jedna od najdestruktivnijih bolesti voćaka rasprostranjena širom sveta je bakteriozno izumiranje i rak rane koju izaziva bakterija Pseudomonas syringae. Prvi put je izolovana iz obolelog jorgovana, a danas predstavlja veliku opasnost mnogim voćnim vrstama. Ovaj patogen, između ostalog, napada višnju, trešnju, kajsiju, breskvu, jabuku i druge voćne vrste uzrokujući sušenje biljnih delova, a u povoljnim uslovima i potpuno propadanje stabala.

Prema izveštaju PSSS u Kuršumliji, na teritoriji Topličkog okruga vizuelnim pregledom zasada višnje uočeni su simptomi ove bolesti. Savetodavac za zaštitu bilja u ovoj službi, Nikola Milenković iz Prokuplja, ističe da su prilikom obilaska terena zabeležene rak rane na granama višnje, kao i curenje smole što je jasan znak da je pomenuti patogen ostvario infekciju. 

"Simptomi koje uzrokuje bakterija Pseudomonas syringae se manifestuju u vidu sušenja formiranih cvetnih i lisnih pupoljaka. Takvi pupoljci, bilo lisni ili cvetni, ne otvaraju se i dolazi do njihovog izumiranja", kaže Milenković. 

Sušenje i propadanje stabla

Kako dalje napominje, simptomi na listu se uočavaju u vidu vodenastih pega koje kasnije potamne, nekrotiraju, tkivo unutar njih ispada i list ostaje šupljikast. Na plodovima dolazi do pojave tamno zelenih pega koje kasnije dobijaju mrku boju, takođe nekrotiraju i mogu zahvatiti veću površinu ploda. 

"Kada je ova bolest u pitanju, najkarakterističniji simptomi su na kori grana i letorasta, pa vremenom dolazi do njihovog sušenja i pucanja, pri čemu nastaju rak rane praćene curenjem smole."

Naš sagovornik napominje da jači napad ovog patogena može prouzrokovati značajne gubitke u zasadima voćnih vrsta u vidu sušenja i propadanja stabala. 

Kada obaviti jesenje prskanje koštičavog voća?

Pseudomonas syringae ima veliki broj varijeteta koji se odlikuju raznovrsnim osobinama i genetički mogu biti potpuno različiti, što ukazuje da se i simptomi na biljkama razlikuju u zavisnosti od vrste. 

"Kod kruške dolazi do pojave paleži cvasti i nekroze grana i debla, dok kod jabuke odumiru višegodišnje grane. Simptomi su slični simptomima koje izaziva Erwinia amyolovora, s tim da ovde izostaje bakterijski eksudat", pojašnjava ovaj savetodavac.

Kod kajsije je karakterističan simptom u vidu sušenja grana i nekroza lista koji tokom proleća ne opada, već ostaje na grani, dok se uklanjanjem površinskog sloja kore takođe uočava nekroza.

Stvaranje leda u biljnom tkivu

Između ostalog, ova bakterija inicira i stvaranje leda u biljnom tkivu, pa usled niskih temperatura dolazi do njegovog oštećenja, a tokom perioda mirovanja održava se u rak ranama, ali i na obolelim granama i pupoljcima voćaka. Ukoliko je tokom cvetanja vreme vlažno i prohladno velika je mogućnost da bakterija ostvari infekciju. 

Prema Milenkovićevim rečima, infekcija višegodišnjih grana se može ostvariti kada je tkivo oštećeno nakon rezidbe, grada ili ishrane štetnih insekata. Bakterija se u epifitnoj fazi održava tokom celog vegetacionog perioda na površini organa voćnih vrsta, a njena brojnost je najveća u periodu jeseni i proleća. 

"Iz tog razloga se ističe važnost primene bakarnih preparata u periodu kasne jeseni i ranog proleća kako bismo zaštitili povrede na biljkama koje su nastale usled opadanja lišća kao i pukotine na granama. Na tim mestima patogen i prezimljava", napominje naš sagovornik. 

Osim hemijskih mera koje se primenjuju protiv ove bolesti, savetuje se korišćenje zdravog sadnog materijala i što kasnija rezidba u periodu mirovanja, kao i uklanjanje i spaljivanje obolelih biljnih delova ili čak celih stabala ukoliko je bolest uznapredovala.