• Ervinija
  • 18.10.2020. 12:00
  • Kolubarski okrug, Mrčići, Valjevo

Alternativna zaštita protiv ervinije

Postoji više sredstava za borbu protiv ervinije, ali vrlo je bitno da se shvati, da se ne borimo protiv biljne bolesti ili neke gljivice, već protiv bakterija, navodi profesionalni fotograf i voćar Adam Radosavljević iz sela Mrčići kod Valjeva.

Foto: Adam Radosavljević
  • 967
  • 239
  • 0

Nasledivši od svog dede voćnjak, profesionalni fotograf Adam Radosavljević iz sela Mrčići kod Valjeva upustio se u avanturu uzgoja šljiva, krušaka, jabuka. Taj rad koji je malo "više od hobija i malo manje od posla" rezultirao je uspešnom proizvodnjom rakije, u početku od kruške, a potom od šljive i dunje, ali i alternativnim "lekom" protiv ervinije s kojom se neprestano bori.

"Te 2014. godine voćni materijal koji sam zasadio bio je zdrav, dakle, prvo zbog suša, a onda zbog padavina možda nije napredovao koliko bi trebalo u nekoj normlanoj godini. Prvo sam zbog ervinije počeo da uklanjam bolesne grane, jer su se ramene grane na voćkama veoma slabo razvijale, naravno uz zimsko prskanje, prskanje u cvetu i tako dalje", rekao je Radosavljević.

Fungicid ne deluje!?

Kako nam objašnjava, "šok" je usledio kad je pre dve godine zatekao erviniju na starim stablima jabuka i kruški, kao i na mušmulama, voću veoma otpornom na bolesti koje posadite "u ćošak, a berete plodove kad dođe prvi mraz". Međutim, kako naš sagovornik tvrdi to više nije tako.

"Ne znam da li se neko iz poljoprivredne struke bavi time, ali izgleda da imamo uznapredovalu erviniju koja prelazi na nove voćne vrste, pa i na one za koje smatralo da su otporne", saznajemo od Radosavljevića pojašnjavajući nam da je ervinija bakterioza, pa je samim tim problem već u zaštiti jer većina preparata protiv ervinije pripada fungicidima koji deluju na gljivična oboljenja kod biljaka.

Radosavljević: "Izgleda da imamo erviniju koja napada i voćne vrste za koje se mislilo da su otporne"

"Često taj sloj bakterija, svejedno da li ga prskate fungicidom ili vodom, ne reaguje."

Postoji više sredstava za borbu protiv ervinije, ali vrlo je bitno da se shvati, dodaje, da se ne borimo protiv biljne bolesti ili neke gljivice, već protiv bakterija i da moramo da nađemo baktericidno sredstvo koje možemo da tretiramo u vegetaciji. Bakar, na pimer, kao baktericidno sredstvo svima je poznato.

"Ali, nevolja je što bakar pravi ožegotine na lišću. Postoji varijanta da bakar koristimo u malim, odnosno 10 puta razređenijim koncentracijama, to sam probao ali nisam istrajao još u tome da bih mogao da pričam o dugoročnijem efektu."

Retko tražen proizvod, a daje rezultate

Fosetil-aluminijum je alternativna aktivna materija kojom naš sagovornik štiti svoje voće već treću godinu i koja se može naći u agro-marketima poslednjih godina.

"Bitno je da, uglavnom, prodavci moraju da nabave to sredstvo na molbu kupaca jer je retko tražen proizvod", napominje valjevski voćar.

Bakterije ekološki, a pouzdano štite dunju

Kako dalje savetuje, trebalo bi da nekoliko puta godišnje fosetil-aluminijumom prskamo biljke protiv ervinije.

"Prvi tretman gledam da što kasnije primenim jer u svakoj godini imamo različit režim padavina, sunčanih dana i toplog vremena te u odnosu na sve navedene parametre zavisi kako će ova bakterioza da napreduje. Ali, na prve znakove ervinije u kasno proleće u vidu savijenih vrhova letorasta koji počinju da suše i savijaju, obavljam prvi tretman", kaže naš sagovornik i dodaje da ako je problem manjeg obima, onda ima smisla da otklanjamo bolesne delove makazama, ali ako neko ima na stotine stabala, a infekcija obuhvati desetine voćki onda se mora tretirati fosetil-aluminijumom.

Tretmani idu na 15-20 dana propisanom količinom.

Ako se ne reaguje na vreme, problem postaje veći

Radosavljević je naučio od starih voćara da što je voćka starija to je otpornija na erviniju, a njegov voćnjak od sedam godina ubraja u mlade.

"Ukoliko ljudi ne reaguju na vreme problem postaje veći, i voće će propasti, a pre svega mislim na stara, viševekovna stabla što je loše jer nemamo genetske banke. Dakle, gubljenjem nekih starinskih sorti pravimo veliku štetu za budućnost, jer neka storta sada može biti opora i ne izgleda nam interesantno, ali to ne znači da u budućnosti neće predstavljati genetski materijal za usavršavanje nekih novih kultura. To je smisao čuvanja starih sorti, a ervinija je glavni neprijatelj tome", zaključuje naš sagovornik.


Foto prilog


Tagovi

Ervinija Zaštita voća Adam Radosavljević Bakterioza Fosetil-aluminijum Alternativa Stare sorte voća


Autor

Aleksa Jadžić

Više [+]

Sasvim običan dan jednog mladog čarobnjaka je stalna želja za učenjem koja je Aleksu uvela u zakovitlani točak novinarstva kroz objave portala iSerbia i zvuke Radio Beograda 2.