"Aronija nema potrebe za mnogo hemikalija, jer je njeno uzgajanje u potpunosti organsko. Laka je za obradu, otporna je na nisku temperaturu, nema prirodnih neprijatelja. S druge strane, njen sastav i potencijal su u hemijskom sastavu. Kao antioksidans i susptance koje ona sadrži, upotrebljive su u industriji hrane, ali i farmacije, odnosno dermatologije - to me je posebno privuklo da se opredelim za nju, a ne za neku drugu voćku", kaže Jeremićeva.
Lekovita svojstva aronija su mnogobrojna. Kao jak antioksidans povoljno deluje na mnoga maligna oboljenja, dijabetes, anemiju i kardiovaskularne bolesti.
Iako se upotrebljava u prehrambenoj industriju, a najčešće se jede sirova ili prerađena u sok, proširenu primenu aronije primetila je kragujevačka dermatološkinja Snežana Jeremić.
Sticajem porodičnih okolnosti u rodnom selu Bunar, između opštine Jagodina i Kragujevac, počela je sadnju aronije pre dve godine na jednom hekatru, da bi sada svoju proizvodnju proširila na ukupno 3,5 hektara površine sa preko 10.000 sadnica. Ove godine očekuje osam tona po hektaru roda.
"Aronija nema potrebe za mnogo hemikalija, jer je njeno uzgajanje u potpunosti organsko. Laka je za obradu, otporna je na nisku temperaturu, nema prirodnih neprijatelja. S druge strane, njen sastav i potencijal su u hemijskom sastavu. Kao antioksidans i susptance koje ona sadrži, upotrebljive su u industriji hrane, ali i farmacije, odnosno dermatologije - to me je posebno privuklo da se opredelim za nju, a ne za neku drugu voćku", kaže Jeremićeva.
Na 3,5 hektara nalazi se više od 10.000 sadnica aronije
U ulozi poljoprivrednice, od agrotehničkih mera primenila je duboko zimsko oranje, đubrenje na osnovu analize zemljišta, a nakon toga postavljen je i sistem za navodnjavanje. Aronija nema prirodnih neprijatelja, pa ne zahteva prskanje niti bilo kakve pesticide, što povećava njen organski značaj. Snežana Jeremić je do sada imala problema jedino sa rutavom bubom, naročito prošle godine, kada je zasad pogodila velika najezda ovog insekta, međutim klopkama sa kombinacijom crnih bombona i deterdženata, uspela je da sačuva sadnice.
Sa stanovišta dermatološkinje, odlučila je da rod aronije ne prerađuje, već da prodaje sirov proizvod, ali i da sa grupom farmaceuta ispita njena lekovita svojstva za kožu.
"Aronija u dermatološke svrhe za sada može da pomogne samo oralnim uzimanjem, mada postoje neki preparati u vidu krema koji su u Poljskoj napravljeni na bazi aronije. U tim preparatima primenjeni su antocijani u okviru antioksidanasa, a ja sam se angažovala sa grupom farmaceuta da napravimo kremu koja bi sadržala upravo te antocijane", ističe Jeremićeva.
Hemijska jedinjenja koja sadrži aronija imaju čak četiri puta jače antioksidaciono dejstvo, nego svo ostalo bobičastvo voće.
Upravo taj antiksidans najviše pomaže u lečenju kardiovaskularnih bolesti, u prokrvljenosti krvih sudova, a veća prokrvljenost blagotvorno deluje i na kožu. Ono što je interesantno jeste da kora ploda aronije ima prirodnu zaštitu od sunčevog zračenja.
"Oralnim uzimanjem delujemo i na kožu. Preterano izlaganje suncu i sunčevim zracima mogu izazvati promene na koži i remećenje DNK. Srž bobice je zaštćena od UV zraka i to je njena prirodna odbrana", objašanjava Jeremićeva.
Lekovita svojstva koja sadrži aronija, a primenjiva su u dermatologiji ne završavaju se tu: aronija sadrži i prirodne konzervanse, koji usporavanju proces starenja i produžavanju rok trajanja u primenjenim proizvodima.
"Ona je zdravija od ostalih. To je biljka koja obećava, biljka budućnosti jer je imperija zdravlja u njoj. Smatram da će se izboriti za svoje mesto kako u poljoprivredi, tako i u dermatologiji i farmaciji", nada se ova dermatološkinja.
Foto: Snežana Jeremić
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
