Plodovi leske se najčešće beru tresenjem. Najefikasniji način je korišćenje specijalno konstruisanih tresača koje pokreće traktor. Svi plodovi sa jedne voćke ne sazrevaju u isto vreme, pa se berba obavlja najčešće u dva navrata. U zavisnosti od sorte, plodovi sazrevaju u avgustu ili počekom septembra.
Berba plodova lešnika obavlja se u vreme pune zrelosti. Najbolji pokazatelj zrelosti je kupula koja u vreme berbe požuti i sasušuje se. Tada plodovi kod većine sorti lako ispadaju iz kupule. Berba plodova treba da se obavi blagovremeno. Prerano obrani plodovi imaju lošiji ukus i manji randman jezgra. Ukoliko se zakasni sa berbom, prinosi se smanjuju usled napada štetočina.
Rano opali plodovi stajanjem na zemlji ne gube na kvalitetu. Svi plodovi sa jedne voćke ne sazrevaju u isto vreme, pa se berba obavlja najčešće u dva navrata. U zavisnosti od sorte, plodovi sazrevaju u avgustu ili počekom septembra.
"Plodovi leske se najčešće beru tresenjem. Najefikasniji način je korišćenje specijalno konstruisanih tresača koje pokreće traktor. Slabiji učinak postiže se ručnim otresanjem ili manuelnom berbom plodova. Otresanje mora da bude selektivno od grane do grane. Najnepovoljniji način berbe je otresanje plodova pomoću prigodnih drvenih štapova. Na ovaj način lome se i oštećuju grane, grančice i lišće u kruni. Zato ovaj način berbe treba izbegavati," ističe Suzana Jerkić, stručnjak za voćarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.
Prema njenim rečima ručna berba je spora i jako skupa. Primenjuje se u manjim zasadima i na okućnicama. Jedan radnik za osam sati sakupi oko 20 kilograma plodova, što opterećuje ukupne prihode za 15 do 20%. Sakupljanje otresenih plodova obavlja se specijalno konstruisanim usisivačima. Da bi njihov rad bio efikasniji, neophodno je da se pre berbe zemljište u zasadu očisti od korova i blago povalja.
Otreseni plodovi se pre usisavanja sakupljaju specijalnim četkama u redove kako bi rad usisivača bio efikasniji. Korišćenjem tresača i usisivača znatno se pojeftinjuje berba.
"Nakon berbe pristupa se sušenju plodova. Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći do pojave buđi i propadanja plodova. Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem koji sadrži znatno više vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem, a ne možemo ih ručno skinuti, prvo se suše na suncu šest do osam dana uz često mešanje. Posle ovakvog sušenja 80% plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti," kaže Jerkićeva.
Po njenim rečima ukoliko ostane omotač kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju debljine od oko 30cm gde terba da ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač.
Ona savetuje proizvođačima lešnika da sve ovo treba da shvate kao problem, pa zato berbu treba da obave kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Očišćeni plodovi se onda suše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8 do 10%.
Smatra se da je temperatura od 32 do 34 Celzijusovih stepena optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati dve do tri godine. Međutim, bolje je da se ne čuvaju više od godinu dana jer gube na težini i boji, a ponekad zbog visokog sadržaja vlage mogu da užegnu. Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti da odmah proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene.
U vlažnim prostorijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu. "U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju da ne bi primili neprijatan miris. Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavaja pojedinih gljivica, a takođe da se čuva negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji," podvlači Jerkićeva.
Stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe savetuju uzgajivačima lešnika da pod magacinskog prostora treba da bude izrađen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljašnje i unutrašnje strane.
Prostorija treba da ima električni ventilator koji će odstranjivati suvišnu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30cm od ivice plafona. Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi električne kalorifere. Broj i veličina kalorifera će zavisiti od veličine prostorije, odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i služiće za održavanje temperature zagrevanje skladišta na 30 Celzijusovih stepeni.
Termostat se postavlja na visini od jednog metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima šest metara kvadratnih, a između njih prostor u širini od jednog kvadratnog metra koji služi za kretanje radnika i izvođenje svih manipulativnih poslova.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka