• Rezidba lešnika
  • 27.01.2019. 11:00

Značaj pravilne rezidbe lešnika

Rezidba je ključ rane i stabilne rodnosti, sa plodovima visokog kvaliteta, redovne obnove rodnog drveta i dužeg zivotnog veka biljke.

Foto: Flickr/eXtension Farm Energy Community of Practice
  • 1.868
  • 310
  • 0

Kada se pogledaju statistički podaci, da gotovo osam miliona stanovnika u Turskoj, direktno zavisi od proizvodnje, prerade ili reklame lešnika i njegovih prerađevina, a uz relativno povoljne agroekološke uslove za njegov uzgoj na području Balkana, sve veći trend postaje plantažiranje ove voćne vrste i na našim prostorima.

Prilikom zasnivanja zasada, voćari često traže informacije o bitnim parametrima za uspešnu proizvodnju, kako u sredstvima javnog informisanja tako i kod stručnih lica iz oblasti poljoprivrede u delu nadmorske visine do koje uspeva lešnik, klimatskih uslova, neophodnih karakteristika zemljišta, sortimentu, uzgojnom obliku, razmaku sadnje.

Najznačajnije sorte leske poreklom iz Italije

Praksa puno puta pokaže da nekada i iskusniji voćari, nakon odlično odrađenih početnih koraka, prave veliku grešku kod rezidbe lešnika. Greške nastaju u najvećem broju slučajeva zbog, u narodu, ustaljenog mišljenja da se lešnik ne reže ili da se reže na svakih nekoliko  godina "jer to je biljka koja raste i rađa i po šumama bez rezidbe". Upravo je rezidba ključ rane i stabilne rodnosti sa plodovima visokog kvaliteta, redovne obnove rodnog drveta i dužeg zivotnog veka biljke.

Redovna zimska rezidba lešnika

Lešnik može da se uzgaja kao stablo na podlozi mečija leska, ali je većinom u zasadima prisutan uzgoj u žbunastoj formi, koja mora imati oblik pravilne (grmolike) vaze sa 3-5 (najčešće četiri) u prostoru dobro raspoređenih osnovnih grana. Osnovni cilj rezidbe je održavanje pravilnog uzgojnog oblika, da bi se uspostavio dobar odnos između nadzemnog i podzemnog dela biljke, ostavila dovoljna količina lisne mase, obezbedilo dobro osvetljenje rodnih grana, a najvažnije ostvario visok prinos kvalitetnog ploda. Sve se to može postići redovnom zimskom rezidbom, koja u zavisnosti od stanja biljke i rodnosti može biti duža ili kraća.

Prilikom rezidbe, osnova je održati formu grmolike vaze sa 3-5 glavnih grana, tako da je potrebno odmah ukloniti sve mlade izbojke koje zagušuju žbun i koji su konkurencija glavnim granama. Oni se ne prikraćuju, već se uklanjaju do osnove. Ukoliko se ne uklone, oni postaju sve jači i remete odnos rodnih grana u krošnji, zagušuju krošnju i kvare uzgojni oblik.

Sledeći korak bi trebalo biti uklanjanje svih slomljenih, oštećenih ili eventualno obolelih grana.

Pomlađivanje krošnje

Shodno starosti treba razmisliti o podmlađivanju biljke, te stoga ukoliko je potrebno može se odabrati jedna od grana koja se skraćuje do svoje polovine, prevođenjem na mladu granu, kako bi se podmladila krošnja i na taj način produžio životni vek biljke i obezbedilo stabilnije plodonošenje. Voditi računa da se podmlađivanje obavlja redovno i postepeno, shodno potrebi, kako se ne bi poremetila rodnost i izazvao prekomeran vegetativni porast.

Uklanjanje bujnih vrhova

Sledeći korak je uklanjenje bujnih vrhova na taj način što se bujna grana uklanja, do slabo bujne. Na taj način se prevodi rast na slabo bujnu granu, jer ona u vegetaciji koja sledi treba da bude vršna grana ili produžnica tog dela krošnje. Da bi se sa sigurnošću isforsirao njen porast, kako bi preuzela ulogu vršne, potrebno je ukloniti jednu ili dve njoj konkurente grane, koje se obično nalaze ispod nje.

Sa svih grana je potrebno ukloniti mladare koji se ukrštaju u unutrašnjosti krošnje, vodopije kako bi se otvorila sama krošnja i obezbedilo dovoljno svetlosti. Bez dobre osvetljenosti nema kvalitetnog prinosa.

Prošlogodišnje priraste ne treba nikada prekraćivati

Najbitniji momenat kod rezidbe lešnika je pravilan odabir rodnih grančica i njihov raspored. Lešnik formira cvetne pupoljke na vrhovima prošlogodišnjih prirasta, te stoga te priraste ne treba nikad prekraćivati. Oni mogu da se režu, ali samo uklanjanjem do osnove i to u slučaju da ih je jako veliki broj, pa je potrebno prorediti ili su jako loši.

Loša rodna grančica kod lešnika je ona iz prošle vegetacije, čija je dužina do 10 cm, jer se na takvim granama u predstojećoj vegetaciji formiraju loši, šturi plodovi koji često i otpadaju u toku same vegetacije. Ovi prirasti nastaju kao posledica izostanka rezidbe.

Prirasti preko 40 cm nastaju kao posledica jače rezidbe, koja nije dobra, ili kao rezultat prekomjrnog đubrenja azotnim đubrivima. Ovi prirasti takođe potpadaju pod kategoriju loših, kada je u pitanju prinos.

Najbolje rodne grančice su one čija je dužina od 15-35 cm, jer se na njima u tom rasponu dužine formira najveći broj glomerula. Rezidbom i prihranom je potrebno potruditi se da se u toku vegetacije formira što veći broj upravo ovih grana. To su grane koje se u toku zimske rezidbe ostavljaju kao nosioci rodnosti i ne orezuju se, osim ukoliko ih nema jako veliki broj i to samo u cilju njihovog proređivanja radi bolje osunčanosti krošnje.


Tagovi

Rezidba lešnika Zimska rezidba Mladi izbojci Pomlađivanje krošnje Bujni vrhovi Prošlogodišnji prirast


Autor

Bogoljub Kandic

Bogoljub Kandic

Inženjer biljne proizvodnje i magistar fitomedicine, rukovodilac vrtnog centra i rasadnika u Podgorici. Prati proizvodnju i savetuje brojne proizvođače u sadnji, rezidbi, ishrani i zaštiti.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi