Jabuke, koje imaju dobru boju, uvek postižu i najbolje cene na tržištu, a prema stepenu obojenosti, zasniva se i klasiranje jabuka. Ipak, šta sve utiče na obojenost?
Svaka sorta jabuke. da bi mogla biti klasifikovana pod prvu klasu, mora da zadovolji ne samo veličinom i zdravstvenim stanjem već mora da zadovolji i pravila obojenosti. Potrošači će u nekom supermarketu ili na pijaci, uvek odabrati onaj plod, koji se baš očima čini najprivlačniji. Retko ko plodove pomiriše, a da se napravi proba ukusa, ionako je nemoguće. Presudan je, dakle, izgled.
Proizvođači moraju biti svesni te činjenice jer zbog tih razloga, jabuke, koje imaju dobru boju, uvek postižu i najbolje cene na tržištu, a prema stepenu obojenosti sprovodi se i klasiranje jabuka. Danas na tržištu postoje propisani standardi kvaliteta, kojima su tačno definisani kriterijumi obojenosti za svaku sortu, a koje proizvođači trebaju najozbiljnije da shvate, kako bi mogli da konkurišu na tržištu. I kod sorti, koje su genetski “programirane” da imaju dobru boju, poput Red Delicious, Jonagold, i Gala klonova, proizvođači se trude da dobiju i sve tamnije nijanse crvene boje. S druge strane postoje sorte, koje moraju da budu potpuno zelene ili zeleno žute, bez crvenkastih delova na pokožici, kao što su Zlatni Delišes i Greni Smit.
Najzastupljeniji uzgojni oblik u modernim plantažnim voćnjacima je vitko vreteno u različitim modifikacijama. Pravilno formirana krošnja vitkog vretenastog grma mora da podseća na smreku ili, još bolje, na omoriku. Zimskom rezidbom potrebno je održavati konusni oblik stabla, koji omogućava ravnomerno raspoređivanje svetlosti u sve delove krošnje. Ogranci, koji nose rodno drvo, moraju da budu jači, deblji i duži u donjim etažama, a sve kraći i tanji u gornjim etažama. Tu je veći problem pojava ožegotina u ekstremno vrućim godinama, ali se taj problem rešava upotrebom protivgradnih mreža i nanošenjem nekih preparata na površinu plodova prskanjem, koji fizički sprečavaju apsorpciju štetnog spektra sunčevog zračenja.
Jabuke sadrže puno komponenti, poput antocijana, flavonida, hlorofila i karotenoida, koje sve zajedno daju boju. Najvažniji od navedenih jedinjenja, koji jabuci daje crvenu boju, je antocijan, koji se nalazi u kožici ploda, čiji se sadržaj povećava više od pet puta tokom dozrevanja kod nekih sorti. Najvažnije komponente, koje učestvuju u njegovoj sintezi, jesu: šećer (koji značajno zavisi od dobre obezbeđenosti kalijumom) kao i dostupnost takozvanog PAL enzima. Tokom sinteze postoji puno koraka, a na svaki od njih, kao i na konačnu sintezu tj. boju ili njen izostanak kod jabuke, utiču različiti fiziološki i uticaji spoljne sredine u kojoj se voće nalazi. Svaki od njih treba posmatrati u odnosu na ostale.
Na primer, plodovi mogu biti dobro osvetljeni, ali fiziološki jabuka se dobro ne boji tj. sorta nije genetski “programirana” da se u određenom stadijumu razvoja dobro boji. To objašnjava zašto neki tretmani, koji se čine kako bi se poboljšalo bojenje, daju rezultate u određenim okolnostima, a isti ti tretmani ne dovode do rezultata u malo drugačijim uslovima i dolazi do smanjenog nakupljanja antocijana.
Količina svetlosti, potrebna za produkciju antocijana, varira i zavisi od perioda dozrevanja pojedinih sorti. Kod kasnijih sorti potrebno je duže izlaganje ploda uticaju svetlosti da bi se sintetisali antocijani dok je taj period kod ranih sorti znatno kraći. Neki istraživači su mišljenja da svetlost pozitivno deluje na nakupljanje PAL enzima i njegovu aktivnost u jabuci. Količina svetla, koje pada na površinu jabuka, ključna je u sintezi antocijana. Plodovi jabuke, koji rastu u seni u sredini krošnje, redukuju proizvodnju antocijana i bojenje. Istraženo je da se plodovi, koji prime više od 70 % od punog sunčevog zračenja dobro boje dok plodovi, koji prime manje od 40 odsto od punog sunčevog zračenja, boje jako loše.
Za uspešno bojenje jabuke, nužan je minimum osvetljenja, a taj minimum varira u odnosu na sortu i trenutni stadijum razvoja. Poznato je da dužina svetlosti ima veliku ulogu u formiranju boje, a presudni su plavo-ljubičasti (BV) i ultra-ljubičasti zraci (UV), posebno UV-B zraci. Povećan nivo UV zračenja nakon kiše i na većim nadmorskim visinama, objašnjava bolje bojenje u ovim uslovima.
Šta može da se učini da na plodove dolazi više sunčevog svetla? Što pre treba odstraniti vodopije za bolje osvetljenje, a time i hraniva preraspodelom više odlaze u donje etaže, plodove i novo rodno drvo.
Učinak temperature na bojenje zavisi od sorte i stadijuma razvoja. Crvenilo na plodovima jabuka pojačava se na nižim temperaturama i hladnim noćima. Na temperaturama ispod 21 ºC otkriveno je da postoji inverzan odnos između sadržaja antocijana i temperature. Praksa je pokazala da gotovo ni nema proizvodnje antocijana čim su srednje noćne temperature veće od 21 ºC. Klon Red Deliciousa (Red Chief), najbolje je obojen kada su noćne temperature oko 11 ºC. Korisni učinci, ostvareni usled niskih noćnih temperatura mogu da budu poništeni izlaganjem dnevnim temperaturama većim od 30 ºC. Kad su niske noćne temperature, gubitak šećera u pokožici ploda disanjem je mali pa ostaje više ugljenih hidrata za sintezu antocijana. Neki istraživači su mišljenja da je glavni način kako temperatura utiče na sintezu antocijana, povećavanjem (niske temperature) ili smanjivanjem (visoke temperature) aktivnosti PAL enzima.
Povećanje broja listova po plodu utiče na proizvodnju antocijana sve do određene tačke. To je rezultat pojačane fotosinteze, koja rezultira stvaranjem više ugljenih hidrata, koji su neophodni u sintezi antocijana. Utvrđeno je da je Jonagold bolje obojen, ako je broj listova po jednom plodu veći od 45, dok Red Delicious (Red Chief) puno bolje boji kada taj broj pređe 75 listova po jednom plodu.
Generalno gledano, suvišak azota iz zemljišta ili folijarno primenjenog, negativno deluje na proizvodnju antocijana i bojenje jabuka. Višak azota nakon oplodnje može pomoći, kako bi se smanjilo bojenje zelenih sorti pa to koristimo kako bi sprečili bojenje sorti poput Greni Smita. Suvišak azota će na bojenje najnegativnije delovati ako je prisutan u kasnijim fazama uzgoja. Višak azota dovodi do bujanja lisne mase u krošnji pa se smanjuje dotok svetla na plodove unutar krošnje.
Đubrenje kalijumovim đubrivima, koristi se kako bi se povećala proizvodnja antocijana i obojenost plodova. Čini se da kalijum može da kompenzuje neke negativne učinke visokog nivoa azota na sintezu boje. Čak su neki istraživači mišljenja da kalijum sam po sebi toliko ne utiče na bolje bojenje, koliko neutrališe negativne učinke azota.
U godinama, koje nisu toliko ekstremne po pitanju visokih noćnih temperatura, folijarna primena kalijuma dala je veoma dobre rezultate. Tako je profesor Keserović u ogledima sa sortom Fuji Kiku, koja inače ima genetski izraženo slabije bojenje, dobio odlične rezultate primenjujući sredstvo Ripen K - foliar (K2O 18 %). Sredstvo se primenjuje u dozi od tri do pet litara/hektaru. Prva primena ide 24 dana pre berbe, a druga 10 - 12 dana pre berbe. Obvezno se dodaje i stabilizator pH.
Voćari poslednjih godina sa uspehom upotrebljavaju sredstvo Proteoleaf sa 40 % K2O. TRAFOS K je posebno formulisano fosforno kalijumovo đubrivo, MYR KALIJUM prirodno je tečno đubrivo za prevenciju ili lečenje simptoma nedostatka kalijuma. FINAL K posebno je formulisano đubrivo sa visokim sadržajem kalijuma u obliku kalijum helata, ne sadrži hloride, sulfate niti nitrate pa se stoga koristi u fazi početka dozrevanja. Proteoleaf, uz ostale elemente sadrži naglašen pristupačni kalijum, koji takođe pomaže nakupljanju šećera.
U praksi se koriste i đubriva na bazi kalijum monofosfata ( fosfor - 50-55 %; kalijum - 33 %.) u fazama kad je već postignuta krupnoća, a nedostaje boja. U fazi zrenja plodova i folijarna primena kaolina može da doprinese pojačanoj boji. Prevelika primena kalijuma kod sorti sa prekrupnim plodovima može da pojača opasnost od nastanka gorke pegavosti. Tkivo potamni zbog manjka kalcijuma (Ca), odnosno poremećaja u višku kalijuma (K) u plodovima.
Reflektujući materijali, smešteni između redova, mogu da reflektuju deo sunčevog zračenja unutar krošnje i da pojačaju nastanak antocijana. Poslednji rezultati pokazuju da se upotrebom ovih materijala, može u početku berbe ubrati i više od 40 odsto jabuka intenzivno obojenih crvenom bojom. Slično se dešava u vinogradima na padinama iznad mora ili reka. Ti materijali su od metalizovane plastike, bele plastike i folije. Materijali se postavljaju četiri do šest nedelja pre berbe, a cena im se u SAD-u kreće oko 400 dolara po hektaru.
U proleće kad su jabuke veličinom manje od 25 milimetara, u vreme intenzivnog izduživanja ćelija, neki voćari u Japanu i SAD- u oko terminalnog ploda u krošnji jabuke, stavljaju dvoslojnu vrećicu. Spoljni sloj vrećice je napravljen od svetlo nepropusnog materijala, a unutrašnji sloj je od prozirnog voskom obloženog papira u boji (crvena, plava, zelena). Nakon tri i više meseci, u zavisnosti od sorte, ali otprilike tri nedelje pre predviđenog početka berbe, voćari skidaju spoljni neprozirni sloj vrećice, a unutrašnji voštani sloj ostaje još od dva do deset dana na jabuci, u zavisnosti od boje voska. U novije vreme postoje i vrećice sa difuznim raspršivanjem svetla za ravnomernu obojenost plodova.
Autor teksta i slika: Adrian Horvat, diplomirani agronom, Ministarstvo poljoprivrede
Povezana biljna vrsta
Tagovi
