Borovnica bez tragova pesticida: Proizvodi posebne recepture

Dugo je Vranjanac Ninoslav Tomić bio u dilemi kako na najbolji način da iskoristi njivu koju je nasledio od svog dede u selu Kumarevo. Posao fizioterapeuta kojim se bavi nije mu dozvoljavao da se time ozbiljno pozabavi. To je bukvalno trajalo sve do pre par godina kada je odlučio da zasadi prve sadnice borovnice američke sorte djuk i blu gold ne sluteći da to može da se pretvori u ozbiljnu proizvodnju.

Borovnica i hrana i lek

Za ovu biljku odlučio se zato što se vekovima koristi kao hrana i lek. Plod borovnice sadrži i hemikalije poznate kao antocijanozidi, biljni pigmenti koji imaju odlična antioksidativna svojstva, a koji uklanjaju sitne čestice u telu poznate kao slobodni radikali koji pomažu u sprečavanju ili smanjenju oštećenja ćelija. Pored toga oni pomažu i kod stvaranja jakih krvnih sudova i poboljšavaju cirkulaciju tela.

Plodovi ove biljke su veoma ukusni i mogu se konzumirati u sirovom stanju, kao dodatak kolačima i raznim dezertima.

Ovo saznanje za njega je predstavljalo dodatan reper da krene sam da prerađuje ovo voće, a pogotovo kada su mu lokalni otkupljivači ponudili nisku otkupnu cenu, što je za njega bilo ponižavajuće. Počeo je sa džemom od borovnice, da bi nastavio sa kompotom i koktelima. Prve mušterije je našao među svojim prijateljima, a potom su ljudi počeli sami da se interesuju za njegove proizvode.

Videći da sve to vodi proširenju posla on je odlučio da pored dedine njive kupi još jednu kako bi na njoj zasadio i trista stabala aronije, blagodetne za ljudski organizam, sa namerom da i od nje pravi slične proizvode. Tako sada pod ovim, ali i voćem specifičnim za vranjski kraj ima ceo hektar.

Voda sa izvora i kopriva

Svoj voćnjak nikada nije tretirao pesticidima. Ali je zato tretman redovno radio kombinacijom koju čini voda iz Vranjske banje, zahvaćene sa jednog od izvora, i kopriva.

"Kada kopriva u ovoj vodi odstoji samo jedan dan dobija se strašan insekticid, a ako ostane dvadeset dobija se izvenredna prehrana za biljke", tvrdi naš sagovornik.

Kopriva u bašti: Dobar komšija, prirodno đubrivo i efikasan insekticid

Otkako je podigao voćnjak na ovom mestu ovaj čovek je lokalne voćare uredio tako da svoje voće prskaju isključivo ujutro i uveče i na taj način uspeo da od uginuća sačuva pčele, a svoje voće učini organskim. To mu je u jednom momentu potvrdila i jedna njegova mušterija koja je proizvod koji je kupila od njega odmah poslala na laboratorijsku analizu.

"Sav sam se ohladio kada me je pozvala na telefon i pitala šta sam joj to prodao. Oduševila me je, međutim, informacijom da je analiza pokazala da u mom proizvodu nema tragova pesticida", kaže naš sagovornik.

Usavršavao recepturu

Taj podatak godinama već znaju njegove mušterije koje iz tog razloga skoro svake godine povećavaju svoje porudžbine. Zahvaljujući njima stekao je još mnoge tako da on nikada nema problema sa prodajom proizvedene borovnice i aronije. Tako je bilo i ove godine. Celokupan njihov rod je preradio u džem, kompot, sok, liker, koktele na bazi raznih lekovitih trava i sada polako jednu po jednu poruždbinu isporučuje kupcima.

"Dugo sam uz pomoć svoje porodice radio i na recepturi po kojima ću da spremam svoje finalne proizvode. Stalno smo menjali sastojke kako bi ih učinili blagodetnim za ljudski organizam.”

On ističe da ovakvu prođu kod kupaca nemaju svi proizvođači borovnice u vranjskom kraju, a neki posle berbe čak nemaju kome ni da je prodaju. Otuda on godinama već sve njih okuplja u udruženje u nameri da se zajednički izbore za bolji položaj na tržištu.

Sušara bi osigurala plasman

Poslednji put su u gradskoj upravi konkurisali za dodelu sredstava od milion i po dinara za izgradnju sušare za sušenje proizvedenog voća. Nažalost njihov projekat nije prošao. Dobili su samo 200.000 dinara i sav taj novac potrošili su za kupovinu novih sadnica borovnica za svoje članove.

"Sa izgradnjom sušare sebi bi obezbedili siguran plasman proizvedene borovnice jer ona i sušenom stanju ne gubi svoja lekovita svojstva", ističe vranjski proizvođač borovnice.

Uprkos tome on i dalje ima velike planove za ovu vrstu proizvodnje. Zato se stalno trudi da novim sadnicama obogati postojeći asortiman zasađenog voća. Među njima se našla i borovnicu sorte darou, koja ima najveći plod, a čiji prinos se kreće do pet kilograma po jednom grmu.