Breskve: Odlični prinosi bez sistema za navodnjavanje?

Jan Francisti je iskusni voćar koji se uzgajanjem breskvi bavi već više od 20 godina. Breskvičnjak je zasadio na dva jutra svoje zemlje na kojima gaji čak osam različitih sorti. Pored njih, u svom voćnjaku takođe je ove godine ekperimentalno posadio i dunju na nekih pola jutra zemlje.

"U mom voćnjaku imam ukupno osam sorti, a jedna od njih je red heven koja je i osnova u proizvodnji i svakako je jedna od najtraženijih. To su one tamno crvene sa kožicom i nežnim dlačicama. Pored nje imam krust heven i sortu takozvanu venerine grudi. To su predivne bele breskve, izuzetnog mirisa i nešto većih dimenzija po plodu", započinje naš sagovornik dodajući da plodovi poslednje sorte mogu da dostignu težinu od preko 400 grama za jednu. Takođe gaji i glatke nektarine.

Tu su i ranije i kasnije sorte

Sadnice je posadio tako da mu pokriju čitavu sezonu berbe. Ima i ranije, ali i kasnije sorte koje dozrevaju u rasponu od nedelju dana jedna za drugom, do čak mesec dana. Ovakva praksa mu omogućava da dnevno provede oko četiri do pet sati u voćnjaku prilikom berbe. Osvrnuo se i na problem prilikom angažovanja berača za rad u voćnjaku.

"Time što sam ovako koncipirao voćnjak, ne zadržavam berače dugo u svom voćnjaku, najviše mesec i po dana, jer se nadničari sve teže nalaze, a i ko ima vremena da u breskvičnjaku provede čitavo leto? Ove godine imam dovoljno berača i zahvalan sam omladini koja dolazi da sebi zaradi neki dinar", kaže Francisti i dodaje da puno vremena provodi sa mladima u voćnjaku učeći ih kako treba prepoznati i ubrati zrelu voćku i odložiti je, s obzirom da je u pitanju izuzetno osetljiva voćka.

Sa kišom došle i razne bolesti

Za razliku od prethodnih godina, ova godina je bila izuzetno kišovita, a to se odrazilo i na Francistov voćnjak. Vlažan period je doneo mnoge probleme, pre svega biljne bolesti. Ove godine je dosta problema bilo sa bolestima listova i plodova, kao i sa truležima. Sve to je uzrokovalo i češće prskanje koje je takođe uticalo na cenu ovog voća na tržištu.

Sivi leptir uništava plodove breskve - kako suzbiti moljca?

"Poslednji put kada sam gledao cene na pijacama po Novom Sadu, video sam da se kreću od 150 do 300 din/kg. To je bilo početkom juna. Sada su već verovatno i pojeftinile, jer ima više robe na pijacama", kaže kulpinski poljoprivrednik.

Što se ne proda - ide u rakiju

Sve što proizvede prodaje sam. Ima svoju tezgu na pijaci u Kulpinu, ide i do Bačkog Petrovca, a ponekad svrati i u Maglić kada je pijačni dan. Ljudi ga poznaju, pa se desi da svrate kod njega kući pa prodaje i na kućnom pragu. A sve što ne proda - pretvori u rakiju. Kaže da se ništa ne baca i da je njegova rakija od breskve odlikovana brojnim plaketama i da je kvalitet potvrđen i na međunarodnoj sceni u Slovačkoj.

"Ove godine, zbog čestih kiša, više je bilo i plodova na granama sadnica, te smo dosta vremena proveli u voćnjaku proređujući breskve na granama kako bi porasle do odgovarajućih veličina i kako bismo rasteretili same grane. Takođe bih naglasio da je opet, zbog izuzetne vlažnosti ove godine, problem bio i sa pucanjem opni plodova koja opet, uzrokuju infekcije raznim bolestima i truležima", kaže naš sagovornik osvrćući se i na problematiku sa divljim životinjama.

Pošto nema ograđen voćnjak, dešava se da mu lopovi kradu voćke, ali i divlje životinje dolaze da se počaste. Srndaći su mu napravili štetu, ali na mladim sadnicama dunja, breskve nisu pretrpele veće štete od ove divljači.

Može i bez navodnjavanja

Francisti nam je otkrio kako je njegov breskvičnjak pun velikih i zdravih plodova bez potrošene ijedne kapi vode i postavljanja sistema za navodnjavanje.

"Beše to jako davno. Na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu sam upoznao jednog starog voćara koji me je posavetovao da svakoj sadnici frezujem površinsko korenje nekih 30cm ispod zemlje. Time se uništava površinsko korenje sadnice i ona prestaje da traži vodu na površini, već razrasta korenov sistem i tera ga u dubinu na kojoj i traži vodu."

Kuplinski voćar je dva, tri puta "frezovao" svoje sadnice i do dana današnjeg, njegovom voćnjaku suša ne može praktično ništa. Sadnice koje je zasadio pre više od 10 godina sada imaju u proseku od 15 do 20 cm u prečniku, a stabla su zdrava i snažna. Za dunju planira isti tretman.

"Svaki put kada me neko pita kako uspeva proizvodnja bez navodnjavanja, uvek se setim tog starog voćara od pre toliko godina i uvek podelim dobar savet sa svima. Izuzetno sam mu zahvalan i rad sam da pomognem svakome ko želi da se upusti u voćarstvo", kaže Francisti.