Brz ili spor rast i razvoj voćaka? Šta ih određuje i možemo li nekako uticati?

U životnom ciklusu voćke, osim promena izraženih intenzitetom vegetativnog porasta, javljaju se i kvalitativne promene razvoja voćke kao jedinke.

Neke od ovih promena su vidljive i uočavaju se na nadzemnom sistemu kroz karakteristične morfološke promene habitusa (opšteg izgleda) voćaka. Osim vegetativnih prirasta stvara i generativne priraste. Ukratko, počinje da plodonosi. Struktura obrastajućeg rodnog drveta menja se u korist generativnih prirasta.

Obrastanje skeletnih grana sa obrastajućim drvetom dobija specifična obeležja perioda uzrasta u kojem se stablo nalazi. Procesi starenja i odumiranja obrastajućih rodnih prirasta, način njihovog obnavljanja, kao i procesi sušenja pojedinih delova krune ili krošnje, pokazuju kvalitativne promene u razvoju voćke. Ove promene imaju svoj tok i obeležavaju mladu, zrelu i na kraju staru jedinku, kao i kod drugih živih bića. Te promene su rezultat složenih fizioloških procesa koji u biljci usmeravaju rast i razvoj.

Tri različite grupe

Odnosi između rasta i razvitka, odnosno brzina odvijanja jednog i drugog procesa, nasledno je svojstvo. Ovi odnosi mogu se podeliti u tri karakteristične grupe:

Koja voćka rađa već u prvoj, a koja ima pun rod do 35. godine?

• brz rast i brz razvoj - karakterističan za sorte  koje brzo izgrađuju nadzemni sistem i brzo stupaju u plodonošenje, recimo, za većinu sorti breskve. One brzo izgrađuju krošnju i brzo, posle početka rađanja, dostižu pune prinose;
• brz rast i spor razvoj- srećemo kod vrsta i sorti koje brzo izgrađuju nadzemni sistem, a sporo ulaze u plodonošenje. U ovim slučajevima, od početka rađanja do postizanja punih prinosa potreban je duži vremenski period (tri do četiri godine). Biološki proces podizanja prinosa je spor. Ovakve odnose rasta i razvitka imamo kod većine sorti šljive, posebno za sortu požegaču, kao i kod nekih sorti jabuke i kruške;
• spor rast i spor razvoj - karakteriše one vrste i sorte koje sporo izgrađuju nadzemni sistem (stablo sa krošnjom), a i sporo stupaju u plodonošenje. Izgradnja krošnje traje više godina, a prorođavanje traje dugo (jabuka budimka). Ovo je najmanje povoljan proces sa stanovišta proizvodnje, ali biološki on karakteriše dugovečnost.

Možemo li uticati na ove procese?

Odnosi rasta i razvoja voćaka mogu se u izvesnim granicama menjati pod uticajem faktora spoljne sredine. Izborom podloga i primenom odgovarajuće rezidbe može se produžiti ili skratiti period intezivnog vegetativnog rasta, odnosno, do perioda plodonošenja.

Po pravilu, jaka rezidba stimuliše vegetativni porast, a odlaže puno plodonošenje. Bujna podloga izaziva iste efekte. Obrnuto, slaba i umerena rezidba i slabo bujne podloge smanjuju vegetativni porast i ubrzavaju plodonošenje.

Kako izbor podloge utiče na rodnost voćaka?

Recimo, jabuka u toku obrazovanja krune ne sme jako da se orezuje, jer jaka rezidba odlaže početak rađanja, a slaba (duga) rezidba ubrzava početak rađanja. Skraćivanjem grana jabuke podstiče se vegetativni prirast, a umerenim proređivanjem grana rodnost. 

Sa proizvodno-ekonomskog stanovišta vrlo je značajno poznavanje karakterističnih odnosa rasta i rodnosti sorte voćke koja se uzgaja, kako ne bismo pogrešnim izborom podloge i nepravilnom primenom pomotehničkih mera (rezidbe i sl.) nepovoljno uticali, odnosno, produžavali besplodni period voćaka.