Kako izbor podloge utiče na rodnost voćaka?

Podloge voćaka su komponente kalema koje budućem stablu omogućavaju korenov sistem. Prema načinu nastanka podeljene su na generativne (nastale iz semena) i vegetativne, nastale iz vegetativnih delova (ili organa voćaka).

Uticaj vegetativne podloge na rodnost stabala uslovljen je bujnošću i može se posmatrati sa više aspekata. Posebno su značajni uticaji podloge na vreme početka plodonošenja, brzinu podizanja prinosa, prinos po stablu, prinos po jedinici površine (ha), ukupni prinos koju voćka ostvaruje u toku životnog veka.

Slabije ili više bujne?

Kao opšte pravilo može se uzeti da voćke kalemljene na slabo bujnim podlogama ranije počinju da donose plodove u odnosu na stabla kalemljena na bujnim podlogama. Najveći broj sorti jabuke kalemljenih na slabo bujnoj podlozi M 9 počinje da plodonosi u drugoj  ili trećoj godini posle sadnje, a na bujnim podlogama u sedmoj ili osmoj godini.

Koje su i zbog čega idealne podloge za kalemljenje voća?

I vremenski period od pojave prvih plodova do punog roda je kraći kod sorti kalemljenih na slabo bujnim podlogama.

Brzina podizanja prinosa je veća, period početnog rađanja traje kraće, te se i ekonomski efekti brže postižu uzgojem ili gajenjem na slabo bujnim. Ovo je posebno značajno za sorte koje prirodno imaju spor razvoj. Njihovim uzgojem na slabo bujnim podlogama pozitivno se utiče na početak rađanja i skraćivanje vremenskog perioda potrebnog za postizanje punih prinosa.

Kako podloga utiče na prinos?

Prinos po stablu je veći kod voćaka kalemljenih na bujnim podlogama. Dimenzije krošnje (krune voćaka), a time i rodna površina ovih stabala su veći. Prinos po jedinici površine (ha) je u obrnutoj proporciji sa dimenzijama stabla.

Na slabo bujnim stabla su manja, prinos po stablu je manji, ali je broj stabala po jedinici površine (ha) veći, te je i ukupni ostvareni prinos veći. Broj stabala po hektaru jabuke na podlozi M 9 često je od od 3.000 do 5.000, a u nekim sistemima gajenja i više (12.000 do 30.000).

Prinos koji se postiže u zasadima ovakvog sklopa je između 50.000 do 100.000 kg po hektaru. Kod iste sorte uzgajane na bujnijoj podlozi broj stabala po hektaru kreće se od 330 do 500, te i prinosi retko prelaze 30.000 kg po hektaru.

Može se pretpostaviti, jer egzaktnih ili tačnih podataka nema, da je ipak ukupni prinos koji voćka ostvaruje u toku životnog veka veći kod bujnih stabala.

Prednosti slabo bujnih podloga

Sorte na slabo bujnim podlogama imaju kraći životni vek i period punog plodonošenja je kraći. Ima mišljenja da najveći ukupni prinos ostvaruju stabla voćaka na srednjebujnim podlogama. Kod ovih stabala period početnih prinosa je relativno kratak, a razlika u odnosu na slabobujne je jedna do dve godine. Dužina životnog veka, a time i period punog plodonošenja, znatno je veći, često kao kod bujnih podloga.

Slabo bujne podloge su i dalje pravac u kom će se voćarstvo razvijati

Ipak, prilikom odabira, prednost se po pravilu se daje onim podlogama koje će uticati na smanjenje bujnosti stabla. Kalemljenjem sorti voćaka na podloge manje bujnosti, ostvaruje se niz komparativnih proizvodnih prednosti. Slabo bujne  uslovljavaju obrazovanje stabala manjih razmera, koje ranije ulaze u period plodonošenja, obilnije rađaju, obrazuju veći procenat prve i ekstra klase i ostvaruju veće prinose po jedinici površine (ha).

Bujnije podloge imaju prednosti onda kada primena slabobujnih podloga ne daje ogovarajuće rezultate u gajenju voćaka (loša kompatibilnost sa sortom, osetljivost na sušu i zimski mraz, nemogućnost navodnjavanja voćaka).