Na krastavost je najosetljiviji mladi plod. Na njemu se primećuju mrkozelene pege sa izrazitom navlakom konidije. Ukoliko takve voćke ne opadnu, razvijaju se nepravilno i deformišu se.
Čađava krastavost prouzrokuje velike štete na jabuci u svim voćarskim lokalitetima u našoj zemlji, a naročito u humidnim (vlažnim) područjima. Ekonomske štete ogledaju se u slabom porastu voćke, prinosu i kvalitetu plodova. Bolest napada list, cvet i plodove, a ređe parazitira na grančicama.
Infekcije nastaju čim se mlado lišće razvije iz pupoljka. Maslinaste pege pojavljuju se prvo na njegovom naličju, a zatim i na licu. Mlado zaraženo lišće, kada je jaka zaraza, uvija se i opada. Kod kasnih zaraza, stvaraju se mrke fleke jasno oivičene. Unutar njih, lisno tkivo izumire i suši se.
Cvet može da bude inficiran još u ranoj fazi otvaranja cvetnog pupoljka. Prvi znaci oboljenja javljaju se već na čašičnim listićima, cvetnoj loži i peteljci. Na takvim cvetovima obrazuje se navlaka spora, odnosno, konidija maslinaste boje, nakon čega oni potamne i opadaju. Plod može da bude zaražen od zametanja pa do berbe.
Razvoj krastavosti u skladištu pratila sam na četiri sorte: jonatan, zlatni i crveni delišes i melroze. Ni jedna od ovih sorti nije pokazala znakove oboljenja na zdravom plodu. Bolest se tu pojavila jedino na mehanički oštećenim plodovima i to uz veštačku zarazu. (Urađena laboratorijska infekcija na zdravim i mehanički oštećenim plodovima. Oštećenja su izazvana veštački).
Najosetljiviji je mladi plod. Na njemu se primećuju mrkozelene pege sa izrazitom navlakom konidije. Ukoliko takve voćke ne opadnu, razvijaju se nepravilno i deformišu se. Kod onih starijih, mrkozelene pege postaju crne, kružnog oblika. Ispod zaraženog mesta stvara se plutasto tkivo i vidljive kraste, koje kasnije pucaju, kvare izgled voća i ono gubi tržišnu vrednost.
Životni ciklus parazita krastavosti jabuke ima dve faze: saprofitnu i parazitnu. Konidijski stadijum naziva se Fusicladium dendriticum.
U saprofitnoj fazi parazit prezimljava u opalom lišću u voćnjaku. U toku zime formiraju se organi za prezimljavanje - peritecije ili kleistokarpi. Već u rano proleće u njima se stvaraju dvoćelijske spore, askospore, koje sazrevaju najčešće na početku vegetacije. Manja kiša dovoljna je da izazove njihovo izbacivanje iz peritecija. Askospore zahvaćene vetrom i vazdušnim strujama rasijavaju se po zasadu. Ovaj proces traje dosta dugo, najčešće do početka juna. Kada askospora padne na nežno tkivo lista ili ploda, proklija u kapi vode i izvrši takozvanu primarnu infekciju i tada nastaje nova - parazitna faza u životnom ciklusu patogena Venturia inaequalis.
Da bi došlo do infekcije, potreban je određeni period vlaženja lista i specifična temperatura. Posle završetka inkubacije na listu se pojavljuju konidije maslinaste boje. One se rasijavaju kišnim kapljicama na mlado lišće i plodove i obavljaju takozvane sekundarne infekcije koje mogu da traju sve do berbe plodova.
Njihovi simptomi su karakteristični po tome što se na listovima i plodovima pojavljuju sitne čađaste pege, naročito primetne na naličju listova. Kod ovih infekcija površina njihovog širenja je ograničena. Zaraza se najčešće širi kišom u okviru krošnje stabla i na susedne voćke dok se primarne infekcije askosporama mogu prenositi vetrom i po nekoliko stotina metara.
Uspeh zaštite od navedenog oboljenja najviše zavisi od termina, odnosno rokova prskanja i izbora fungicida. Rok prvog tretiranja jako je važan i izvodi se po kretanju vegetacije, odmah čim se ustanovi da su stvoreni uslovi za izbacivanje askospora i peritecija. Sva naredna prskanja određuju se na osnovu praćenja klimatskih uslova i fenološkog razvoja jabuke. U normalnim uslovima pojava prvih askospora je na samom početku vegetacije. Njihovo najintenzivnije izbacivanje je od početka cvetanja do formiranja plodova.
Zbog toga preventivni tretmani treba da budu češći, u intervalima od sedam do osam dana tako da su list, cvet i mladi plodovi stalno zaštićeni preparatom. U ovom periodu, naročito ako se zbog duže kiše zakasni sa prkanjem, treba koristiti sredstva sa "terapeutskim" delovanjem, na bazi fenarimola, difenkonazola, bitertanola i dodina, koji imaju dobra kurativna svojstva tako da uspešno suzbijaju parazite i tri do četiri dana nakon infekcije, poput na primer preparata na bazi aktivne materije difenokonazola.
Kada prođe ova kritična faza može se preći na "protektivne fungicide", na bazi kaptana, mankozeba, kao i na ostale organske. I ova tretiranja treba da su dosta česta, na svakih osam do deset dana, sve do prestanka izbacivanja askospora i opasnosti od primarnih infekcija, a što najčešće odgovara prvoj dekadi juna. Posle toga tretman fungicidima treba uklopiti u prskanja koja se izvode protiv insekata, proređena na intervale od 15 do 20 dana. Na taj način ćemo izbeći rizik od sekundranih infekcija jer one mogu da izazovu konidije, koje se spiraju sa najčešće zaraženih vršnih delova krošnje.
Kako prepoznati da li je zaustavljena čađava krastavost krušaka i jabuka?
Koncept suzbijanja čađave krastavosti zasniva se na kombinovanim kurativnim i preventivnim tretmanima. Njihov broj i raspored zavisi od uspeha prskanja, rasporeda i količine padavina, kao i prirasta nove lisne površine. Efikasnost suzbijanja oboljenja uslovljena je i terapeutskim svojstvima fungicida i temperaturom za vreme infekcije.
Na onoj nižoj, zaraza se odvija sporije dok je aplikacija brža pa je terapeutski efekat bolji. Pri višim vrednostima je obrnuto pa se prskanje mora izvesti u što kraćem roku, najduže dva dana posle početka infekcije.
Rezultat kurativnog suzbijanja čađave krastavosti zavisi i od osetljivosti sorte i njene bujnosti.
Od fungicida do sada su najbolje rezultate dali oni na bazi fenarimola, bitertanola i dodina.
Češćom upotreba nekih preparata (bendimidazola i dodina) stvaraju se rezistentni sojevi kod Venturia inaequalis, te ih treba racionalnije koristiti i ne upotrebljavati ih suviše često. Ne preporučuje se više od četiri prskanja u toku godine istom vrstom fungicida.
Većina sorti jabuke koje se gaje kod nas dosta su osetljive. Vrlo osetljive su zlatni delišes, goldsper, starkrimson, velsper, gloster, mucu, blašin golden, ričared, džulajred, crveni delišes i vista bela.
Srednje tolerantne su: jonagold, ajdared i koks oranž, a one sasvim malo osetljive - jonatan, džems griv, mantet, melroz, boskop.
Na tržištu mogu da se prodaju samo kvalitetni i zdravi plodovi, a ukoliko su oštećeni ovom bolešću smatraju se drugom klasom i koriste se jedino u preradi.
Tagovi
Autorka