Bez obzira koliko su ove uobičajne mere zaštite voćnjaka, mnogi poljoprivrednici ne znaju zašto su one i zaista važne. Plavim prskanjem i krečenjem, ne samo da se čuva zdravlje biljke i priprema za prezimljavanje, već se osigurava njen prinos za narednu godinu.
Jesen, ali pre svega deseti mesec u godini, odlikuje se promenom vremena u smanjenjom broju sunčevih časova, povećanja magle i sve niže temperature, a naročito u pojavi mraza. Prema rečima diplomiranog inženjera zaštite bilja PSSS Kragujevac Lidije Vulović, baš ovaj momenat je pravi da se započnu radovi u voćnaku i biljke adekvatno pripreme za zimu:
"Odmah posle berbe, sa uklanjanjem suvih i preostalih plodova, potrebno je pokupiti i sve suve grane i grančice, izneti ih iz voćnjaka i zapaliti".
Ovo je tek prva mehanička mera koja osigurava da se paraziti koji prezimljavaju ne zadrže u opalom lišću, suvim granama, pa i preostalim plodovima, koji na voćkama ili na zemljištu mogu biti izvor infekcije za narednu godinu. Manji rod ili sušenje voćke često je posledica tih prezimelih patogena.
"Sledeći korak je jesenje plavo prskanje voća. Za jesenje prskanje koriste se bakarni preparati, iz kojih oslobođeni bakarni joni imaju bakaricidno i fungicidno delovanje. Ovim prskanjem treba zaštititi stablo i njegove grane i grančice od brojnih patogena koji prezimljuju na kori i u pukotinama kore, rak-ranama, mumificiranim plodovima i slično. Mogu se koristiti svi bakarni preparati", kaže Vulovićeva.
Prskanje treba obaviti kada je lišće od 50 do 70 odsto opalo, po suvom i sunčanom vremenu, kako bi prskanje imao efekta. Ukoliko nastupi period vlažnog vremena i temperature iznad 0°C, prskanje treba ponoviti kada opadne veći deo lista. Ovo važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva.
"Propust učinjen izostavljanjem plavog prskanja ili njegovim nekvalitetnim izvođenjem na koštičavom voću ne može se korigovati u proleće. Jesenje plavo prskanje je korisno i potrebno i u zasadima jabučastog voća", uverava stručnjak za zaštitu bilja.
Plavim prskanjem i krečenjem, ne samo da se čuva zdravlje biljke i priprema za prezimljavanje, već se osigurava njen prinos za narednu godinu.
Još jedna korisna agrotehnička mera u voćnjaku je krečenje stabala. Ova mera ne štiti samo od patogena, već prvenstveno od niskih temperatura, kakve dolaze sa narednim godišnjim dobom.
"Glavni razlog zbog kojih se stabla voća kreče je sprečavanje pojave mrazopuca kore, odnosno uzdužnog pucanja kore, kao i uništavanje lišajeva i mahovina koji su idealna osnova za prezimljavanje štetnih organizama koji kasnije štete biljci", objašnjava Vulovićeva.
Uloga krečenja je da sa ranim prolećem i čestim oscilacijama u temperaturi odbija sunčevu svetlost i toplotu. Upravo kada se voćka zagreje, kreće sa vegetacijom, što može biti pogubno ako naglo zahladni. "Sokovi" koji krenu kroz voćku, zbog naglog zahlađenja, mogu izazvati smrzavanje, koje dovodi do pucanja sprovodnih snopića, kapilara i kore, odnosno do pojave mrazopuca.
"Upravo ta mesta mogu biti u rano proleće idealna staništa za razvoj gljivičnih i bakterioloških infekcija. Krečenjem stabla pomeramo kretanje voća u proleće, pa izbegavamo štete na stablu i pupoljcima usled pojave ranih prolećnih mrazeva i naglih temperaturnih kolebanja. Ukoliko dođe do spiranja kreča, treba ponoviti krečenje krajem zime", napominje Vulovićeva.
Foto: Snježana Kratz, Julijana Kuzmić
Tagovi
Autorka
Ključni dani za voće: Hoće li plodovi izdržati, kako će se hladnoća odraziti na rod?
Malinjaci kod Ljubovije pod snegom, proizvođači očajni: Šteta će biti ogromna
Uticaj suše i vetra na voće: Voda se gubi i iz zemljišta i iz biljaka
Pepelnica breskve: Širenju zaraze doprinose i nove sorte?
Mita Filipov
pre 6 godina
Bea namere da polemišem moja lična opaska bi bila:O k u p a j t e biljke i pri tom kotistite kvalitetne dizne koje će na biljke naneti bar 50% utrošenog materijala odn. tečnog rastvora.