Da li su monosortni zasadi budućnost voćarstva?

Savremeni zasadi jabuke i trešnje podižu se tako što u svakom redu sa glavnom sortom najčešće svako dvadeseto stablo predstavlja sortu oprašivača. To je moguće ukoliko se u zasadu planira unošenje pčelinjih društava, najdalje 50 metara od zasada. Ovo su u stvari monosortni zasadi, gde se sadnja organizuje po blokovima.

Ako se podiže voćnjak sa vrstom, odnosno sortom koja je samooplodna (kajsija, breskva, šljiva požegača, jagoda, malina, kupina, ribizla, borovnica) može se posaditi u celom voćnjaku samo jedna sorta. Nasuprot tome, u voćnjaku inkopatibilnih i samobesplodnih vrsta (jabuka, kruška, trešnja, badem, orah, leska, pitomi kesten, neke sorte šljiva), mora se pored tržišne vrednosti i namene voća voditi računa i o međusobnim odnosima oprašivanja i oplođenja predviđenih sorti.

Lakša zaštita i berba

Da bi se olakšala zaštita, proređivanje, berba i drugi poslovi u voćnjaku, preporuka je da se podižu monosortni zasadi ili da se zasadi podižu sa više sorti koje su slične otpornosti na važnije prouzrokovače bolesti.

Tendencija je da se najviše podižu monosortni zasadi jabuke, gde se kao oprašivači pored sorti jabuke koriste i selektovani oprašivači poreklom od divljih vrsta jabuke. Koncept je da se u zasad osnovne sorte jabuke posadi i sorta oprašivač na način da je svako 25. do 35. stablo u redu osnovne sorte, sorta oprašivač. Stabala oprašivača je na ovaj način do tri odsto u zasadu.

Berba voća - kada i kako?

U svetu se u  poslednje vreme podižu monosortni zasadi jabuke, gde se kao oprašivači koriste pojedine divlje vrste jabuke  ili  druge sorte jabuke kao svako 10 ili 20 stablo u redu sa osnovnom sortom. Ova praksa je delimično zaživela  i  kod  nas.

Raspored veoma bitan

Za osiguranje kvalitetne oplodnje kod voćaka je veoma bitan raspored oprašivača u zasadu. Raspored može biti: tri do četiri reda glavne sorte i jedan do dva reda oprašivača, što znači da je raspored oprašivača 3:1:3 ili 4:2:4.

U manjim zasadima se preporučuje sadnja oprašivača po šahovskom rasporedu (oko 10 odsto stabala bi trebalo da budu oprašivači). Međutim, sadnja može da se izvede u blokove: u bloku je jedna sorta pri čemu se na svakih 20 metara unutar reda sade diploidne divlje forme jabuke koje imaju dobru klijavost (Malus floribunda, Malus zumy, Malus niedzweckiana). U modernim intenzivnim zasadima je preporuka ovakav sistem uzgoja da bi se olakšala zaštita, proređivanje, berba i drugi poslovi u voćnjaku.

Zašto opadaju plodovi voćaka?

U svetu, savremeni zasadi oraha su monosortni. U monosortnom zasadu se dozvoljava prisustvo do 10 odsto ploda oraha drugih sorti, od oprašivača.

Napomena autora: Ovakva praksa monosortnih zasada voćaka ili voćarska sadnja po blokovima trebalo bi da se uvede i u organskoj proizvodnji voća.