Zašto opadaju plodovi voćaka?

Od svih se cvetova na voćkama ne zametnu plodovi. Njihov postotak zavisi od vrste i sorte voćke, intenziteta (obilnosti) cvetanja, klimatskih prilika tokom cvetanja i ishranjenosti. Veći postotak zametanja postiže se kada je manji broj cvetova nego kod vrlo obilnog cvetanja, navodi prof. dr sc. Ivo Miljković u knjizi Opšte voćarstvo. 

Postotak zametanja 

U povoljnjim klimatskim prilikama bolje je oprašivanje i oplodnja, tj. zametanje plodova. Isto tako, dobro razvijena stabla zameću više njih. Smatra se da je za jezgričave voćke sa velikim plodovima dovoljno da se zametnu od četiri do pet odsto cvetova. U slučaju slabijeg intentziteta cvetanja sorte jabuka i krušaka daju zadovoljavajuće prirode ako se sedam do 10 odsto cvetova zametne, a kod sorata sitnijeg ploda potrebno je da se 12 do 15 odsto. 

Kod breskve, kajsije i šljiva potrebno je da se razvije veći postotak cvetova u plodove. Zadovoljavajuće je kada se, zavisno od sorte, zametne od 10 do 20 odsto cvetova. Kod trešnje i višnje potrebno je pak 15 do 25 odsto. 

Ako se zametne previše, tada prinos neće biti dobar jer će plodovi ostati sitniji. U takvim slučajevima treba prorediti suvišne. 

Zašto, kako i kada proređivati plodove voćaka?

Proređivanje se može izvoditi ručno (kod breskve) ili hemijskim preparatima (kod jabuke i kruške). 

Tri talasa opadanja 

Prvi talas opadanja počinje nakon cvetanja, i vrlo je jak. Za ovu pojavu narod kaže da se voćke čiste od suvišnih plodova. U to doba opadaju oni koji nisu oplođeni. Dakle, tada počinje prvi rast, ali zato jer nisu oplođeni, u njima se ne razvijaju semenke čijom se deobom inače luče hormoni koji podstiču deobu ćelija i rast. Od ukupnog broja opalih tokom godine na prvi talas, odnosno nakon cvetanja otpada oko 50 odsto. 

Drugi talas javlja se početkom juna i zove se junsko opadanje. Ono je češće tamo gde nisu oplođeni svi semeni zametci, odnosno kod jabuka i krušaka koji sadrže malo semenaka. Može biti potpomognuto nepovoljnim klimatskim prilikama ili slabom ishranom generalno, a posebno azotom. U tom talasu može otpasti njih do 30 odsto. 

Treći talas je pred berbu, no ono je slabije izraženo. Tada može opasti do dva odsto, a glavni uzroci mogu biti napad štetočina ili bolesti ili pak zbog nepovoljnih klimatskih prilika kao što su visoke temperature, suša, vetar. 

Pojedinačno plodovi padaju tokom čitavog perioda vegetacije. 

Kako uticati na smanjenje opadanja?

Dakle, opadanje plodova nakon cvetanja, a u manjoj meri u junu, možemo smatrati normalnom pojavom. Agrotehničkim zahvatima kao što su navodnjavanje, đubrivo, zaštita od bolesti i štetočina te primenom regulatora rasta, može se uticati na smanjenje. Takođe, time se može uticati na podržavanje dobre rodnosti i dobrog kvaliteta. 

Zatravljeni voćnjak: Koliko redovno kositi travu?

Međutim, u pojedinim godinama prirodno opadanje doprinosi regulisanju rodnosti i postizanju dobrog kvaliteta plodova.