Da li višnja šumadinka više nema kupca?

Kao i kod drugih voćnih vrsti, oplemenjivanje višnje ima za cilj stvaranje novih sorti koje će imati bolje karakteristike od prethodnih na poljima visoke i redovne rodnosti, umerene bujnosti stabla, što bolje samooplodnosti, otpornosti na bolesti i niske temperature kao i tehnološke osobine. Kod nas je u poslednjoj trećini prošlog veka stvorena u Institutu Agroekonomik u Beogradu sorta lara i u Institutu za voćarstvo u Čačku sorte čačanski rubin i šumadinka kao sorta koja je i doživela najveću ekspanziju u gajenju, navodi stručnjak za voćarstvo Poljoprivredne stručne službe Smederevo Boban Marković.

Prinosi i do 25 t/ha

Zvanično je kao sorta priznata 1984. godine i nastala je ukrštanjem hajmanove konzerve i kareške. U našim agro-ekološkom uslovima dala je odlične rezultate koji se ogledaju u dobroj rodnosti i vrlo krupnom plodu koji je oko sedam grama. Tamno je crvene boje, okruglog oblika na peteljci dužine oko četiri centimetra od koje se odvaja srednje lako zavisno od vremena berbe.

Sadrži malo manje suve materije u odnosu na oblačinsku ali se zbog svoje atraktivnosti u pogledu krupnoće i boje najvećim delom koristi za upotrebu u svežem stanju pa se iz tog razloga berba odvija sa peteljkom ali i za neke vidove prerade, ističe Marković.

Sazreva početkom jula, prva dekada, na stablu srednje bujnosti. Uglavnom se gaji u gustoj sadnji (4×3 m ili 4×2.5 m) na kruni u tipu vaze, a pošto se odlikuje dobrom rodnošću i ako se primeni dobra agrotehnika prinosi mogu da dostignu 25 t/ha. Karakteriše se takođe dobrom otpornošću na mraz i sušu.

Višnja šumadinka - sorta dugoročne stabilnosti

Podsetimo, iako se za veliki broj sorti višnje navodi da su samooplodne, većina njih bolje rezultate postiže pri gajenju sa drugim sortama kao oprašivačima (delimično samooplodne, samobesplodne sorte). Šumadinka je jedna od retkih sorti višnje koja se uspešno gaji u monokulturi, i postiže visoke prinose u potpunosti oslonjena na sopstveni polen pri oprašivanju. 

Nema tržište?

Mana joj je ako izostane redovna rezidba da se javlja sklonost ka ogoljavanju grana i težnja ka rodu na periferiji krune. Takođe treba biti obazriv i u pogledu površine kada se planira sadnja mladog zasada jer je prilično zastupljena, a svedoci smo smanjenog tržišta.