Višnja šumadinka - sorta dugoročne stabilnosti

Šumadinka je sorta višnje izuzetne rodnosti i krupnoće plodova, odličnih proizvodnih osobina, dobre trasportabilnosti, pogodna za svežu potrošnju i različite vidove prerade u industriji i domaćinstvu. Prosečna proizvodnja od oko 100.000 tona svrstava Srbiju u red značajnih proizvođača i izvoznika plodova višnje.

Ipak, proizvodnju odlikuju relativno niski prosečni prinosi, kao i niske i po godinama promenljive otkupne cene. Ovakvo stanje utiče na smanjenu rentabilnost gajenja, pa i krčenje rodnih zasada u pojedinim godinama, naročito autohtone oblačinske višnje, koja je u strukturi sortimenta najzastupljenija.

Ekspanzija šumadinke 

Uprkos nesigurnom plasmanu, uočava se trend podizanja novih zasada krupnoplodih sorti višnje, prvenstveno sorte šumadinka. Stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku kao rezultat ukrštanja kereške i hajmanove konzervne, ova sorta je priznata 1984. godine, a u poslednjoj dekadi doživljava pravu ekspanziju. Razvojni put šumadinke je ilustrativni primer koliko je vremena potrebno da sorta višegodišnjih drvenastih vrsta zaživi i ostvari punu realizaciju u proizvodnji.

Šumadinka je, uz sorte šljive po kojima je čačanski Institut prepoznatljiv širom sveta, jedan od najznačajnijih proizvoda oplemenjivačkog rada ove renomirane ustanove.

Fabrika plodova

Visok potencijal rodnosti je sortno svojstvo šumadinke, koje se u potpunosti ispoljava pri optimalnim uslovima primene agro i pomotehničkih mera. Rano prorodi, čak i pri kalemljenju na generativne podloge, a zatim redovno i obilno rađa. Slabija do umerena bujnost, uz istovremeno razgranatu krunu oborenog položaja grana, čini je veoma pogodnom kako za klasičnu, tako i za gustu sadnju.

Zašto je gusta sadnja sve češći izbor voćara?

Iako se za veliki broj sorti višnje navodi da su samooplodne, većina njih bolje rezultate postiže pri gajenju sa drugim sortama kao oprašivačima (delimično samooplodne, samobesplodne sorte). Šumadinka je jedna od retkih sorti višnje koja se uspešno gaji u monokulturi, i postiže visoke prinose u potpunosti oslonjena na sopstveni polen pri oprašivanju. Sa prinosima koji mogu biti i preko 20 t/ha, spada među najrodnije sorte.

Vreme zrenja i karakteristike ploda

Plodovi šumadinke u većini voćarskih regiona u Srbiji sazrevaju u trećoj dekadi juna. Zbog neujednačenog sazrevanja, berba mora biti probirna, i obavlja se u više navrata.

Sa prosečnom masom od oko sedam grama, plodovi spadaju u red krupnih plodova višnje. Okruglasto-bubrežastog su oblika, tamnocrvene boje pokožice i soka ploda. Mezokarp je srednje čvrstine, sočan, aromatičan, kiselog ukusa, pogodan za različite vrste prerade u industriji i domaćinstvu.

Nema idealne sorte

Izražena sklonost ka ogoljavanju grana i bežanje roda na periferiju krošnje čini šumadinku zahtevnom u pogledu rezidbe, koja mora biti redovna i u skladu sa karakteristikama dominirajućih rodnih grančica. Zamera joj se i nešto niži sadržaj rastvorljive suve materije, kao i neujednačeno sazrevanje plodova koje je, zajedno sa oborenim položajem grana, razlog što se berba ne može obavljati mehanizovano.

Sorta nesigurnih vremena

Kada je šumadinka u pitanju - tajne nema. Razloge za izraženu tendenciju ka podizanju zasada ove sorte treba tražiti u kombinaciji navedenih poželjnih osobina, koje se stabilno ispoljavaju u višegodišnjem periodu. Zaštita od bolesti i štetočina je kompleksna, naročito u kišnim sezonama, ali je ipak ne prate tzv. "nerešivi" problemi, pa je i to jedan od razloga što se proizvođači za šumadinku rado opredeljuju. Sa njom se može računati na umerenu visinu početnih ulaganja koja se relativno brzo vraćaju, kao i na redovnu rodnost, kvalitet i plasman. Stoga se sa pravom može reći da je Šumadinka sorta dugoročne stabilnosti i nesigurnih vremena.