Zašto je gusta sadnja sve češći izbor voćara?

Voćari koji podižu nove zasade, sve su zainteresovaniji za gustu sadnju sa sa velikim brojem sadnica po jedinici površine. Ta stabla bi trebalo da budu niža, odnosno da je sistem gajenja voćaka na dohvat ruke. Plodovi stižu već u drugoj godini nakon sadnje, a kasnije se prinosi po površini povećavaju.

"Izvođenje svih pomotehničkih mera je olakšano, formiranje uzgojnog oblika, letnja i zimska rezidba, zaštita od bolesti i štetočina i dr. Naročito je važno što je olakšana berba, jer se obavlja sa zemlje, a plodovi su na dohvat ruke, te je samim tim kvalitet ubranih plodova na najvišem nivou, odnosno izbegnuta su mehanička oštećenja, a omogućeno je i odbacivanje natrulih plodova", dodaje još neke prednosti savetodavac voćarstva i vinogradarstva iz PSSS Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić.

Neophodne visoko kvalitetne sadnice

Iako iziskuje visoka početna ulaganja, gusta sadnja ih relativno brzo vraća, dok su troškovi proizvodnje znatno manji. Ovakav vid proizvodnje, uz korišćenje vegetativnih podloga slabije bujnosti, može se primenjivati u proizvodnji jabuke, kruške, šljive i dr. Sadnice za podizanje ovakvih zasada treba da su visoko kvalitetne, odgovarajuće podloge, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i prevremenim grančicama. Početak rodnosti će uticati na regulisanje bujnosti voćaka.

• Jabuka i kruška se sade na sličnim rastojanjima 3-4 x 0,5-1m sa 2.500 do 6.000 stabala po hektaru, a uzgojni oblik vitko vreteno.
• Breskva i trešnja se sade na sličnim rastojanjima 3-4 x 1-2m sa 1.500 do 3.300 stabala po hektaru.
• Pogodna rastojanja za šljivu su od 4 x 2.0-2.5m, a uzgojni oblik vitko vreteno, vretenasti žbun, V sadnja, savijeno vreteno i dr.

Šljiva zahtevnija u gustoj sadnji

"Pored formiranja uzgojnog oblika, važna mera je i povijanje grana, što se izvodi na više načina: čačkalicama, tegovima, postavljanjem odbojnika, uvrtanjem i slično. Treba voditi računa da u odnosu na vođicu skeletne grane i grančice imaju odgovarajući ugao oko 90 stepeni, skladno uzgojnom obliku", napominje Gvozdićeva.

Dodaje da redovna zimska i letnja rezidba održava željeni uzgojni oblik i obezbeđuje visoko kvalitetne plodove, kao i odličan prinos.

Kako održavati zemljište?

Održavanje zemljišta zavisi od više faktora. U uslovima bez navodnjavanja održava se merama osnovne i dopunske obrade (obezbeđuje se akumulacija, očuvanje i racionalna potrošnja vode). Prednosti ima sistem jalovog ugara ili kombinacija sa primenom herbicida ili zastiranja. U uslovima navodnjavanja može se primeniti zatravnjivanje zemljišta sa povremenim košenjem i malčiranje (međuredni prostor) i u površini
redova primena herbicida i čista obrada bočnim frezama.

Malčiranje mladog zasada oraha malčerom ispred traktora

Ishrana zemljišta i biljaka

Ishrana zemljišta uspostavlja se na osnovu izvršene kontrole plodnosti zemljišta u vreme podizanja i nege zasada, kao i na osnovu folijarne dijagnostike u fazi eksploatacije zasada.

"Kontrolama proizvodne sposobnosti zemljišta i stanja  ishranjenosti lišća, uzimajući u obzir i sve ostale elemente, sastavlja se odgovarajuća ishrana, obezbeđuje se organsko i mineralno đubrivo, u skladu sa zastupljenom vrstom i sortom. U poslednje vreme sve više se primenjuju mineralna vodotopiva đubriva, kako kompleksna tako i jedinačna, zbog svoje prednosti brzog prodiranja do zone korenovog sistema", ističe Ljiljana Gvozdić.

Kako dodaje, u uslovima navodnjavanja sa đubrenjem, dodavanje je moguće tokom vegetacije i u vreme kada su hraniva najpotrebnija voćkama. Tada se može uspešno prihranjivati i folijarno, preko lista.

Zaštita od bolesti i štetočina

Veliku pažnju treba posvetiti i zaštiti od bolesti i štetočina. Preventivno delovanje je izuzetno efektno, ali podrazumeva poznavanje svih uslova
proizvodnje. Podrazumeva se i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, protivgradnih mreža i sistema za orošavanje.