Divlji šipurak za najslađu marmeladu - kod Slađana se uvek traži teglica više

Slađan Jovanović iz sela Gornja Trnica kod Trgovišta polako privodi kraju sezonu spremanja marmelade od divljeg šipurka. On i njegova supruga ove godine počeli su posao sredinom septembra, jer su plodovi ovog divljeg voća stigli za branje dvadesetak dana ranije zbog suše.

Prve plodove ubrali su na planinskim obroncima, na 1.000 metara nadmorske visine. Kada su videli da sa onim što uberu ne mogu da podmire sve porudžbine počeli su ovu sirovinu da otkupljuju od drugih berača koji žive u višim predelima, podno planinskog vrha Bele vode, gotovo u netaknutoj prirodi.

"Kvalitet šipurka koji smo brali u našoj okolini nije se mogao porediti sa ovim koji smo kupovali od berača. Vlage je ovog sušnog leta bilo više u tim predelima i to je doprinelo da šipurak formira kvalitetan plod od kojeg može da se dobije fantastična marmelada", počinje priču naš sagovornik.

Priprema na tradicionalan način

Njegova marmelada od šipurka je toliko tražena da je nikada nema na zalihama, a i ove godine je unapred prodao određene količine. Priprema je na tradicionalan način, na šporetu na drva.

Ističe da je proces pripreme dug, ali kada ga završi dobija proizvod kome niko ne može da odoli. Zato se na njegovom gazdinstvu uvek traži tegla više. Počinje tako što plodove najpre opere i očisti od drški, a potom skuva. Posle toga sledi pasiranje, najpre kroz presu, a potom i kroz sito prekriveno gazom.

"To se radi sa ciljem da se odstrane sve dlačice od šipurka koje su ostale posle kuvanja. Dobijenu kašu tada treba staviti da se kuva na šporetu. Na sredini kuvanja treba dodati šećer, nikako ranije, jer će džem umesto crvenkaste dobiti neuglednu tamnu boju", savetuje Slađan.

Boro oživeo seosko imanje i napravio biznis sa šipkom

Kako dodaje, kuva se do željene gustine, a onda se vruć sipa u tegle koje su bile zagrejane u šporetu na oko 120 ^oC i na kraju se zatvaraju poklopcem. Ovako pripremljena, može potrajati u teglama bez konzervansa do tri godine ako se čuva u adekvatnoj podrumskoj prostoriji.

Proizvode i kašu od šipurka

Zahvaljući ovakvom načinu pripreme, stekao je zavidan broj kupaca kod nas, ali i u Severnoj Makedoniji posle učešća na sajmu "Organska trpeza" u Kumanovu. Već prvog dana je prodao sve količine marmelade koje je poneo, a drugog su počele da stižu nove porudžbine telefonom. 

Kada i kako obaviti negu i sadnju šipurka?

Na gazdinstvu Jovanović veoma je tražena i kaša od šipuraka, a kupuju je uglavnom domaćice koje žele da same od nje naprave džem. Za kupce uvek imaju savet - kaša se može čuvati dva do tri dana, ali najbolje je odmah je dalje preraditi. Svoje proizvode Jovanovići prodaju po prošlogodišnjoj ceni iako je cena šipurka ove godine porasla za 10 odsto. Kako kažu, na ovaj način žele da izađu u susret svojim kupcima sa kojima imaju odličnu saradnju.

Ima kod njih i ajvara, vrganja u salamuri...

Ova vredna porodica nije se zaustavila samo na preradi šipurka. Proizvode i blagi i ljuti ajvar, turšiju od somborke i paprike rezanke, mleveni paradajz, vrganj u salamuri… Najveći deo toga prodaju putem društvenih mreža.

Takođe, na svom imanju uberu i oko dve tone borovnice, koju čuvaju u hladnjači na svom gazdinstvu. Planiraju uskoro da naprave i sušaru za šumske plodove i povećaju proizvodnju povrća u plastenicima kako bi zimnicom mogli da snabdevaju mnogobrojne kupce.

Pauze u spremanju marmelade od šipurka Slađan koristi za malčiranje svog zasada pod borovnicom i to piljevinom od četinara koju sam pravi drobilicom ili sakuplja. Stavlja je oko korenova u sloju debelom od 10 do 15 cm. Ovo čini svake godine sa ciljem da im obezbedi neophodan humus, ali i omogući da leti sačuvaju dovoljno vlage. Dok to radi, pažljivo prati kakve je rodne izdanke formirala, na osnovu čega će odlučiti da li će početi sa rezidbom ili će je odložiti na neko vreme.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Vladislava Milanović/Slađan Jovanović}